Dodo

Nova priča o gospodinu Dodou

 

 

O ISTORIJSKOJ ISTINI

 

G. Dodoa je naročito zanimalo da otkrije kako je, dok je bio odsutan, došlo do velike promene u istoriji koju su prestali da pišu pobednici. Ono što je sada zatekao bila je istorija koju su pisali poraženi.  

G. Dodo je potražio uvažena imena među istoričarima koja bi mogla da mu objasne ovu neobičnu promenu u svetu. Iznenadilo ga je prijatno što je video da su većina istoričara sada visoki državni savetnici. G. Dodo je isto smatrao da nepristrasan pogled na istoriju pruža najbolji put ka budućnosti.

g. Dodo upustio se u razgovor sa jednim eminentnim istoričarem i upitao ga je da li se u međuvremenu dogodio neki novi rat u kojem su poraženi postali pobedioci.

- Oh, ne. Nije bilo nikakvog novog rata. – odgovorio je istoričar koji je imao i funkciju savetnika.

G. Dodo se namrštio. Nije mu bilo jasno kako je iz stanja mira došlo do novih pobednika. 

- Ali kako su poraženi pobedili ako je vladao mir? – pitao je g. Dodo.

- Otkrila se istina. – značajno je rekao istoričar savetnik.

- O, zbilja? – uzviknu g. Dodo. – To je veoma zanimljivo. – reče. – To znači da su otkrivene nepoznate činjenice. – zaključio je. Radovalo ga je što je istorija očigledno napredovala. 

- Te su činjenice zapravo uvek postojale, ali nije imao ko da ih čuje. – rekao je istoričar. 

 G. Dodo se zamisli na trenutak.

- Sada ima ko da ih čuje? – upita.

- Da. – značajno reče istoričar.

- Vi, dakle, nemate nove činjenice već samo nove ljude? – zapita g. Dodo. 

 Gospodin istoričar savetnik morao je da potvrdi jer sve što je bio rekao išlo je u prilog g. Dodoovog zaključka. 

- Shvatam. – reče g. Dodo. – Vaša istina, dakle, zavisi od ljudi, upravo kako je oduvek i bilo.

- Naša istina je prava istina. – uvređeno reče istoričar savetnik.

- Sigurno da jeste. – odgovori g. Dodo, zahvali se gospodinu istoričaru savetniku na njegovom vremenu i zaključi da će morati da sazna nešto o tom ratu koji se u međuvremenu dogodio, a koji je namerno ili slučajno istoričaru promakao.