10. 4. 2015.

Doba u kojem su slike govorile Ništa

Obrazovan i inteligentan, ali potpuno nemaštovit; besan, prezire sebe od mladićkih dana. Ekscentričnost i oponiranje (bez nade da ih učini inspirativnima) brka sa grubošću, nevaspitan; uobržava da njegova krajnje neprijatna spoljašnost koincidira sa golom istinom o svetu i stvarnosti; duhovna zaparloženost koju maskira informisanošću i kojoj trendovi idu na ruku. On ih, navodno, prezire. Lascivan, neprijatan, naročito sa ženama, dvosmislen i večno banalan. Odselio se jer "zaslužuje više", ali je ostao najveći kritičar onoga što je ostavio iza sebe, umišlja da je pozvan da da svoj sud o svemu (poziv je i birao tako da izbegne odgovornost), sanja o tome da ga dožive kao predstavnika intelektualne elite u dijaspori, ali nema predstavu šta je ona...


Nikako nije mogla da shvati kako se u životu gubila ta prednost koju je u školi u odnosu na njih uvek imala. Bila je odlična, oni ne. Zar to nije bila garancija da će biti bolja, da će, svakako, biti ispred ili bar drugačija, izvesno izdvojena? Ljutilo ju je što nije i što nije mogla tu činjenicu da uvrsti u ideju o tome kako se svet izvrnuo naglavačke. Morala je da čeka na nekog da to uradi jer nije umela da razmišlja tako sveobuhvatno. Nije bila potpuno sigurna da je sveobuhvatno prava reč za to što je imala na umu, ali je njoj odražavala onaj kvalitet koji su imali samo izrazito pametni ljudi. Onako pomalo genijalni... 


(Skice, FB, TW)

Нема коментара:

Постави коментар

Den Braun za odrasle

Martina Baljak iz  KC LJUB i ja razgovaramao o knjizi "Praško groblje" Umberta Eka.