Pages

30.05.2017.

Vitgenštajnov sinovac






Ministar, koji je u sali za audijenciju u ministarstvu održao takozvanu laudaciju posvećenu meni, nije u ovoj laudaciji izrekao ništa drugo izuzev besmislica, jer bijaše s nekakvog lista pročitao samo ono što mu bijaše zapisao jedan od njegovih službenika zaduženih za literaturu, na primjer da sam napisao jedan roman o Južnom moru, što naravno nisam nikad uradio. Iako sam oduvijek bio Austrijanac, tvrdio je ministar da sam Holanđanin. Iako o tome nisam imao nikakvog pojma, tvrdio je da sam s p e c i j a l i z i r a n  za avanturističke romane. Više puta ustvrdio je u svom govoru da sam u Austriji kao gost. Mene, međutim, nisu uopće uzbuđivale besmislice koje ministar bijaše s lista pročitao, jer pouzdano sam znao da glupi čovjek iz Štajerske, koji prije nego što je postao ministar, tamo bijaše sekretar poljoprivredne komore, a prije svega zadužen za uzgoj stoke, nije kriv. Ministru je, naravno, ova glupost, kao i bez izuzetka svim drugim ministrima, bila ispisana na licu, to bijaše odbojno, ali ne uzbuđujuće, te dopustih sebi da ovaj ministarski laudacij bez daljnjega podnesem.

Nakon što sam zatim, tako reći kao zahvalu nagradi, pročitao nekoliko rečenica koje bijah zapisao tek kratko prije dodjele nagrade u najvećoj žurbi i s najvećom nevoljnošću na jedan list papira, jedan mali filozofski ekskurz takoreći, u kojem ništa drugo nisam imao da kažem, već da je čovjek jadan i da mu je smrt sigurna, sve u svemu nije moje predavanje potrajalo duže od tri minute, skoči ministar, koji uopće ne bijaše razumio što rekoh, zapanjen sa svog sjedišta i zavitla mi stisnutom pesnicom u lice. Dahćući od gnjeva nazove me pred svim prisutnima p s o m i napusti salu a da pritom nije propustio da staklena vrata zalupi takvom silinom da su se rasula u hiljade komadića. Svi u sali za audijenciju bijahu skočili i zapanjeno su buljili za ministrom koji se sjurio napolje. Za trenutak zavladao je, kako se kaže, p o t p u n i  m i r. Tada se desi ono čudno: čitavo društvo, koje mogu da označim samo kao oportunističku gomilu, potrčalo je za ministrom a da prije toga nije propustilo da mi uputi psovke i pripreti stisnutim pesnicama. Tačno se sjećam stisnutih pjesnica kojima je predsjednik Senata za umjetnost, gospodin Henc, vitlao za mnom, kao i svih drugih p o č a s n i h  o z n a k a koje u ovom trenutku bijahu uputili meni. Čitavo društvo, nekoliko stotina rentijera umjetnosti, prevashodno međutim pisaca, dakle kolega, kako se to kaže, i njihova pratnja, potrčali su za ministrom. Ustežem se da nabrojim sva ta imena koja bijahu potrčala za ministrom kroz staklena vrata što ih je on razlupao, jer nemam volje da zbog jedne takve smijurije stignem pred sud, ali to bijahu ona najpoznatija i najčuvenija i najuglednija što se iz sale za audijencije sručiše niz stepenice napolje za ministrom, a mene i mog čoveka života ostaviše same. Kao gubavce. Niko ne bijaše ostao pored mene i mog čovjeka života, svi se bijahu sručili napolje za ministrom, pored bifea koji je za njih bio postavljen, osim Paula. On bijaše jedini koji se zaustavio pored mene i moje životne saputnice, moga čovjeka života, zaprepašten i zabavljen istovremeno ovim ispadom. Kasnije, kada više nije moglo da bude opasno, usudiše se još neki drugi ušuljati u salu za audijencije, nakon što najprije bijahu iščezli, mala gomilica koja se konačno posavjetovala kuda da se krene da bi se čitav smiješni ispad progutao s nekim jelom. Godinama nakon toga Paul i ja smo nabrajali imena onih koji su u svojoj beskrupuloznoj državno-ministarskoj potčinjenosti trčali za onim tupim ministrom iz Štajerske i za svakog smo znali zašto.  Slijedećeg dana je u austrijskim novinama bilo riječi o Bernhardu koji prlja vlastito gnijezdo, koji je naprasno napao ministra, dok je, međutim, bilo upravo obrnuto, ministar Pifl-Perčevič je naprasno napao pisca Bernharda. Ali u inostranstvu, gdje čovjek nije orijantiran na austrijska ministarstva i njihove subvencionističke zavrzlame, prokomentiralo se događaj onako kako to spada. Prihvatiti nagradu već je perverzija – govorio mi je moj prijatelj Paul tada – ali najveća je prihvatiti Državnu nagradu.

Tomas Bernhard, Vitgenštajnov sinovac, odlomak

18.05.2017.

Oktavio Paz - Poezija i pesma




Poezija je upoznavanje, spasenje, moć, prepuštanje. Poduhvat koji je u stanju da promeni svet, pesnička aktivnost revolucionarna je po samoj svojoj prirodi; duhovna vežba; metod unutrašnjeg oslobađanja. Poezija otkriva ovaj svet; stvara drugi. Ona je hleb odabranih; ukleta hrana. Ona izoluje; spava. Poziv je na putovanje; povratak u zavičaj. Inspiracija, respiracija, vežba mišića. Molitva ništavilu, dijalog sa odsutnošću: dosada, zebnja i beznađe su joj hrana. Molitva, litanija, bogojavljenje, prisustvo. Isterivanje đavola, vradžbina, mađija. Sublimacija, kompenzacija, kondenzacija nesvesnog. Istorijski izraz rase, nacija, klasa. Poriče istoriju, u njenom krilu se razrešavaju svi objektivni konflikti i čovek konačno postaje svestan da je nešto više od prolaznog. Iskustvo, osećanje, emocija, intuicija, nedirigovana misao. Kćerka slučaja; plod računice. Veština govorenja u višem obliku; prvobitni jezik. Pokoravanje pravilima, stvaranje drugih. Imitiranje starijih, kopija stvarnog, kopija kopije misli. Ludilo, ekstaza, logos. Povratak detinjstvu, koitus, nostalgija za rajem, paklom, oreolom. Igra, posao, asketska delatnost. Ispovest. Urođeno iskustvo. Vizija, muzika, simbol. Analogija: pesma je puževa školjka u kojoj odjekuje muzika sveta, a metri i rime su samo jednakost, odjeci univerzalne harmonije. Nauk, pouka, primer, igra, dijalog, monolog, glas naroda, govor odabranih, reč usamljenika. Čista i nečista, sveta i prokleta, narodna i manjinska, zajednička i lična, naga i obučena, izgovorena, naslikana, pokazuje sva lica, ali ima ih koji tvrde da nema nijedno: pesma je sredstvo za prikrivanje praznine, lep primer suvišne veličine svakog ljudskog dela!

Kako da ne prepoznamo u svakoj od ovih formula pesnika koji ih opravdava i ovaploćujući ih daje im život? Izrazi nečeg što je proživljeno i prepaćeno, nemamo drugih izlaza sem da ih prigrlimo – osuđeni da napustimo prvu zbog druge, a ovu zbog sledeće. Sama njihova autentičnost pokazuje da ih iskustvo, koje opravdava svaku od ovih postavki, takođe i prevazilazi. Treba, dakle, upitati direktna svedočanstva poetskog iskustva. Jedinstvo poezije ne može se shvatiti osim kroz neposredni kontakt s pesmom.

Ali, kad pitamo pesmu za biće poezije, zar samovoljno ne brkamo poeziju i pesmu? Još je Aristotel govorio da između Homera i Empedokla nema ničeg zajedničkog osim metrike; i zato s pravom prvog nazivamo pesnikom, a drugog fiziologom“. I upravo je tako: ne sadrži svaka pesma ili, tačnije, svako delo sačinjeno prema zakonima metrike – poeziju. Međutim, da li su ta dela istinske pesme ili su umetničke, didaktičke, odnosno retorske tvorevine? Sonet nije pesma, nego književni oblik, osim u slučaju kad je taj retorski mehanizam – strofe, metre i rimu – dodirnula poezija. Ima mašina za rimovanje, ali ne i za poetizovanje. S druge strane, postoji poezija bez pesama; predeli, osobe i događaji ponekad bivaju poetični: poezija su iako nisu pesme. Prema tome, kada se poezija pojavi kao kondenzacija slučaja ili predstavlja kristalizaciju moži ili okolnosti tuđih stvaralačkoj volji pesnika, susrećemo se s poetskim. Kada je pesnik – pasivan ili aktivan, bunovan ili polusanjiv – provodnik i transformator poetske struje, onda smo pred nečim sasvim drugim: jednim delom. Pesma je delo. Poezija se polarizuje, skuplja i izoluje u jedan ljudski proizvod: sliku, pesmu, tragediju. Poetsko je poezija u amorfnom stanju; pesma je stvaranje, uspravna poezija. Poezija se samo u pesmi izdvaja i u potpunosti otkriva. Ako pesmu shvatamo kao formu koja se može ispuniti bilo kakvim sadržajem, onda je dozvoljeno da od nje tražimo i odgovor na pitanje šta je bit poezije. Pesma nije književni oblik, nego mesto gde se susreću poezija i čovek. Pesma je verbalni organizam koji sadrži, podstiče i zrači poeziju. Forma i sadržina su isto.


Zbirka eseja "Luk i lira" (1967), odlomak iz poglavlja "Poezija i pesma"
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...