Kao kad nevidljiva ruka zatrese
zlatnu granu smokve,
svaki je kraj savršeni trenutak
u kom biće, umorno od sunca,
predaje sebe beskraju da ga obnavlja.
Više ništa nije nepoznato.
Tajna je uvek bila u proživljenom.
Koliko je glup svaki osmeh
pre izvesnosti kraja.
