Sećanje
Lui Mejer, kuvarice u kući Virdžinije i Leonarda Vulfa
„Bilo je skoro vreme ručku kada smo otkrili da je nema. Spremala sam joj ovčetinu sa sosom od mente koje je mnogo volela. Pozvonila sam. U to vreme smo imali zvono kojim bih pozvonila i ona bi ga čula iz baštenske sobe i došla bi na ručak, a gospodin Vulf bi takođe sišao. Kada sam pozvonila, gospodin Vulf je brzo sišao i rekao da mora u dnevnu sobu da posluša vesti jer rat je tada bio vrlo strašan i želeo je da zna šta se događa u Nemačkoj. Kada je otišao u sobu, mora da je pogledao na sto i video na njemu dve beleške. Jedna je bila za njega, adresirana sa `Leonard`, a druga za gospođu Bel, Vanesu Bel. Uzeo je svoju, pročitao je, strčao dole i pitao: `Oh, Lui, kuda je gospođa Vulf otišla? Mislim da je izvršila samoubistvo.` Naravno da sam se uplašila i požurila u baštu, ali nisam videla ništa. On je rekao. `Mislim da je otišla niz reku.` Pronašli su njen štap za pešačenje tamo, neki dečaci su ga našli na obali."
„Bilo je skoro vreme ručku kada smo otkrili da je nema. Spremala sam joj ovčetinu sa sosom od mente koje je mnogo volela. Pozvonila sam. U to vreme smo imali zvono kojim bih pozvonila i ona bi ga čula iz baštenske sobe i došla bi na ručak, a gospodin Vulf bi takođe sišao. Kada sam pozvonila, gospodin Vulf je brzo sišao i rekao da mora u dnevnu sobu da posluša vesti jer rat je tada bio vrlo strašan i želeo je da zna šta se događa u Nemačkoj. Kada je otišao u sobu, mora da je pogledao na sto i video na njemu dve beleške. Jedna je bila za njega, adresirana sa `Leonard`, a druga za gospođu Bel, Vanesu Bel. Uzeo je svoju, pročitao je, strčao dole i pitao: `Oh, Lui, kuda je gospođa Vulf otišla? Mislim da je izvršila samoubistvo.` Naravno da sam se uplašila i požurila u baštu, ali nisam videla ništa. On je rekao. `Mislim da je otišla niz reku.` Pronašli su njen štap za pešačenje tamo, neki dečaci su ga našli na obali." Najdraži,
Sa sigurnošću osećam da ponovo ludim. Osećam da ne možemo ponovo proći kroz još jedan od onih užasnih perioda. Ovoga puta se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne mogu da se koncentrišem. Zato činim ono što se čini najboljim. Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si u svakom pogledu sve što čovek može biti. I mislim da dvoje ljudi ne bi moglo biti srećnije nego smo mi bili pre nego se ova užasna bolest pojavila. Ne mogu više da se borim. Znam da ti upropaštavam život, da bi bez mene mogao da radiš. I radićeš, znam da hoćeš. Vidiš, ne mogu kako treba ni ovo da napišem. Ne mogu da čitam. Ono što želim da kažem je da svu sreću svog života dugujem tebi. Bio si savršeno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to da kažem da bi svi znali to. Da može iko da me spasi, to bi bio ti.
Sve je nestalo iz mene osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu više da ti upropaštavam život. Mislim da dvoje ljudi ne bi moglo biti srećnije nego smo mi bili.
V.
Sve je nestalo iz mene osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu više da ti upropaštavam život. Mislim da dvoje ljudi ne bi moglo biti srećnije nego smo mi bili.
V.
Napomene:
Sećanje Lui Mejer, iz knjige "Virginia Woolf: Interviews and Recollections", John Henry Stape, University of Iowa Press
Vanesa Bel, Virdžinijina rođena sestra
Нема коментара:
Постави коментар