 |
| Jan Gosart - Adam i Eva |
Proučavalac istorije seksualnog potiskivanja naći će da ona ne postoji u ranim fazama kulturnih formacija. Stoga ona ne može biti preduslov kulture. Već pre izgleda da se pojavljuje u relativno kasnim fazama kulture, u vreme razvoja autoritarnog patrijarhata i klasne diferencijacije. U toj fazi seksualno interesovanje svih počinje da služi profitnim interesima manjine. Ovaj proces je poprimio čvrst organizacioni oblik u instituciji patrijarhalnog braka i patrijarhalne porodice.
Sa potiskivanjem seksualnosti emocije podležu promeni: počinju da se razvijaju religije koje poriču seksualnost i koje postepeno grade sopstvene seksualno-političke organizacije - crkvu u svim njenim oblicima, koja nema drugog cilja do iskorenjivanja seksualnog zadovoljstva. Ovo ima svoje sociološke razloge u ekspolatacija ljudskog rada koji se zasniva u ovoj fazi.
Da bismo razumeli ovo, moramo proučiti socijalnu instituciju u kojoj se prepliće ekonomska i seksualno-ekonomska situacija patrijarhalnog društva. Bez proučavanja ove institucije razumevanje seksualne ekonomije i ideologije patrijarhata je nemoguće.
Karakterološko-analitička ispitivanja ljudi bilo koje dobi, nacionalnosti ili socijalnog statusa pokazuju da se preplitanje socio-ekonomske i seksualne strukture, kao i strukture reprodukcije društva, dešava u prvih četiri do pet godina života u autoritarnoj porodici. Crkva ovu funkciju samo kasnije produžava. Na ovaj način autoritarna država razvija enormni interes za autoritarnu porodicu: porodica je faktor njene sturkture i ideologije.
Potiskivanje prirodne seksualnosti kod deteta, naročito genitalne seksualnosti, čini dete prestrašenim, stidljivim, poslušnim, uplašenim od autoriteta, „dobrim“ i „prilagođenim“ u autoritativnom smislu; parališe buntovne snage jer je svaka pobuna obremenjena anksioznošću; inhibirajući seksualnu radoznalost i seksualno razmišjanje kod deteta proizvodi generalno inhibiciju razmišljanja i kritičkih sposobnosti. Ukratko, cilj suzbijanja seksuanosti je stvaranje pojedinca koji je prilagođen autoritarnom poretku i koji će se tom poretku potčiniti uprkos svoj patnji i poniženju. S početka, dete treba da se prilagodi strukturi autoritarne minijaturne države, tj. porodice; ovo ga čini sposobnim za dalje potčinjavanje autoritarnom sistemu generalno.
Formiranje autoritarne strukture dešava se kroz učvršćivanje seksualne inhibicije i seksualne ankioznosti.
Potiskivanje zadovoljstva u bazičnim materijalnim potrebama ima drugačiji rezultat od potiskivanja zadovoljstva u seksualnim potrebama. Prvo uzrokuje pobunu. Drugo, međutim, putem represije seksualnih utemeljuje se kao moralistička odbrana i parališe pobunu protiv bilo kakvog oblika supresije.
Štaviše, blokiranje pobune je samo po sebi nesvesno. Svesni um prosečne apolitične osobe ne pokazuje ni tragove toga. Rezultat ovog procesa je strah od slobode i konzervativna, reakcionarna mentalnost. Seksualna represija ima za cilj političku ulogu, ne samo kroz proces koji pojedinca u masi čini pasivnim i apolitičnim već i stvaranjem u njegovoj strukturi interesa za aktivno podržavanje autoritarnog poretka. Potiskivanje prirodnog seksualnog zadovoljstva vodi ka različitim zamenama za to zadovoljstvo. Prirodna agresija, na primer, postaje brutalni sadizam koji onda čini suštinski masovno-psihološki faktor u imperijalističkim ratovima.
Vilhelm Rajh
Нема коментара:
Постави коментар