Da li se sposobnost simboličkog mišljenja opravdano pripisuje ljudskoj vrsti?
Ne radi li se o mišljenju koje zapravo poseduju intelektulno i duhovno razvijeni pojedinci, a koji nikako ne čine većinu?
Čini se da je za tumačenje simbola potrebna ista onakva svesnost koja simbol u umetničkom, kreativnom smislu stvara, a uspešna simbolička komunikacija moguća je samo tamo gde simbol ne ostaje zarobljen u iracionalnom.
Uzmimo bilo koji primer univerzalnog simbola, recimo simbola zlata koji
je činio ili još uvek čini osnovu monetarnog sistema. Simbolička
vrednost metala utkana je u osnovu moderne ekonomije. Verovanje u vezi
sa najdrevnijim, magijskim kultovima nikada nije racionalizovano i
pravilno protumačeno, već je umesto simboličke vrednosti, na koju je
zlato upućivalo, ono pretvoreno u vrednost po sebi.
Da je po sredi bila tržišna vrednost, sigurno je da bi nešto drugo, a ne zlato, dobilo primat u određivanju i obeležavanju materijalne vrednosti. To je moglo da bude bilo šta (čak je, na primer, i biber u srednjem veku, pre osvajanja kolonija, imao veću tržišnu vrednost od zlata).
Mi ne umemo racionalno da objasnimo zašto je zlato, a ne recimo aluminijum, cink, nikal, bakar i sl. postalo vrednost. Zbog lakoće oblikovanja? Nekakvih hemijskih osobina kojih nismo ni svesni?
Ili zbog simboličkog, magijskog verovanja u vezi sa zlatom čiji izvor je u kolektivnom nesvesnom?
Broj onih koji su sposobni da predoče sebi simboličku vrednost zlata, dakle zlata kao simbola koji upućuje na neku (duhovnu, nematerijalnu) vrednost je, bojim se, premali.
Zanimljiva je i histerija u vezi sa petokrakom kao ikonografskim prikazom materijalne
kreacije - 5 elemenata (voda, vatra, zemlja, vazduh, etar)...i Leonardo
je ne slučajno učinio predmetom svojih studija...komunisti su je odabrali jer simboliše čoveka
koji je u osnovi materijalističke filozofije marksizma...od svega do nas
je došla kao simbol ili revolucije ili satanizma.
Da je po sredi bila tržišna vrednost, sigurno je da bi nešto drugo, a ne zlato, dobilo primat u određivanju i obeležavanju materijalne vrednosti. To je moglo da bude bilo šta (čak je, na primer, i biber u srednjem veku, pre osvajanja kolonija, imao veću tržišnu vrednost od zlata).
Mi ne umemo racionalno da objasnimo zašto je zlato, a ne recimo aluminijum, cink, nikal, bakar i sl. postalo vrednost. Zbog lakoće oblikovanja? Nekakvih hemijskih osobina kojih nismo ni svesni?
Ili zbog simboličkog, magijskog verovanja u vezi sa zlatom čiji izvor je u kolektivnom nesvesnom?
Broj onih koji su sposobni da predoče sebi simboličku vrednost zlata, dakle zlata kao simbola koji upućuje na neku (duhovnu, nematerijalnu) vrednost je, bojim se, premali.
