Artikal: ljubav

Licemerna civilizacija, koja promoviše i podržava "ljubav" - pornografske prikaze izveštačenih poriva i skupih seksualnih stimulansa. Podstiče deerotizovanje čoveka imperativima snage, mladosti i dominacije. Pakuje seksualnost kao proizvod za konzumaciju u ambijentu ekskluzivnog i glamuroznog. Uništava spontanost i slobodu seksualnog doživljaja podmetanjem mitova o omnipotentnom kao simbolu uspeha i sreće u modernom dobu. 

Ona izrabljuje emotivnost koja se u multimedijalnim laboratorijama otuđuje od pojedinca i predstavlja mu se kao poželjan dekor njegovog životnog ambijenta.

Autoritarni sistemi tako stvaraju ideje o poželjnom, jednoobraznom, "normalnom" modelu "ljubavi" dok se, zapravo, njegova normalnost meri isključivo mogućnošću tržišne eksploatacije. Svaka "ljubav" koja donosi novac ili se uklapa u viziju vladajuće grupe biće poželjna "ljubav".

Lica sa naslovnica i reklama koja reklamiraju svoju ljubav ne podstiču je, ubijaju je bivajući moćno oružje u rukama kapitalista koji uvek traže i nalaze proizvod koji će prodati. 

Ljubav i seks više nisu svakom dostupne stvari, one se dovode u vezu sa uspehom, slavom i novcem. Manekeni života nameću se kao model svima nama dok vrše trampu te iste svoje velike "ljubavi" za novac i popularnost. 

P.S. Zanimljivo mi je da je ljubav kod njih uvek sve jača iz dana u dan (konstrukcija koje sam se naslušala od klinaca u osnovnoj i srednjoj školi...dilema - ko je od koga usvojio?). Sa takvim eksponencijalnom rastom, jasno je zašto ljubav ogromne većine poznatih ličnosti traje kratko - vrlo brzo doseže bezgraničnost, te zato više ne mogu da je podnesu jer su, ipak, smrtnici. ;)

 

Tim Barton - Alisa u Zemlji Čuda

Da li je „Alisa u Zemlji Čuda“ knjiga za decu? Pitanje je zapravo i koji je aspekt ovog književnog ostvarenja na ekranizaciju inspirisao tvorca mračne `gotske` atmosfere i ljubitelja groteske kakav je Barton koji se mahom bavi borbom dobra i zla?

Knjiga „Alisa u Zemlji čuda“ jeste čudesna onoliko koliko je to unutrašnji svet svakog pojedinca. Ali kod Luisa Kerola je mitski ključ interpretacije gotovo neprimenjiv.

Apokrifno detinjstvo

Nijedno sećanje, naročito na rano detinjstvo, nije verodostojno. Ono je mislim uvek podvrgnuto prepravkama jer, odrastajući, čovek počinje da teži da uspostavi jednu logičnu nit života, da poveže lične mitove i sve životne događaje u celinu koja odgovara nekom intimnom doživljaju sebe. Nije mi poznato kako se, recimo, terapeuti odnose prema ovom materijalu, a koji ja nazivam građom uma od kojeg on tka mnogobrojne priče i zaplete tokom čitavog života.