 | |
| Zatvor Reding |
Dragi moj Robi,
Poslao sam ti posebno rukopis, za koji se nadam da će stići bezbedno. Čim ga pročitaš, želim da ga pažljivo prepišeš. Postoji mnogo razloga za to. Ali jedan će biti dovoljan. Želim da budeš moj literarni izvršitelj u slučaju moje smrti, kao i da imaš potpunu kontrolu nad mojim dramama, knjigama i spisima. Čim se uverim da mi je dato pravo da sastavim testament, učiniću to. Moja žena ne razume moju umetnost, niti se može očekivati da ima ikakvog interesovanja za nju, A Siril je tek dete. Tako da je prirodno što se okrećem tebi, kao što zaista činim u svemu, i želim da ti imaš sva moja dela. Prihod od njihove prodaje može biti položen na Sirilov i Vivijenin račun. Jer, ako ćeš biti moj literarni izvršitelj, moraš imati jedini dokument koji daje neka objašnjenja mog neobičnog ponašanja...Kada pročitaš pismo, naći ćeš psihološko objašnjenje ponašanja koje se sa strane činilo kao kombinacija potpunog idiotluka i vulgarnog razmetanja. Jednog dana istina će morati izaći na videlo - ne nužno za mog života...ali nisam spreman da se pomirim sa grotesknom osudom koju su za sva vremena svalili na mene, iz prostog razloga što sam od oca i majke nasledio ime od prevelike važnosti za literaturu i umetnost i ne mogu dozvoliti da to ime zauvek ostane uniženo. Ne branim svoje ponašanje. Objašnjavam ga. U pismu se takođe nalazi nekoliko odeljaka koji se bave mojim psihičkim razvojem u zatvoru i neizbeženim razvojem mog karaktera i intelektualnog stava prema životu koji me je zadesio: želim da ti i drugi koji me podržavaju i imaju naklonost prema meni znate u kakvom tačno maniru i raspoloženju nameravam da se suočim sa svetom. Naravno da će, u izvesnom smislu, dan moga oslobađanja biti samo prelazak iz jednog zatvora u drugi, i ponekad mi svet izgleda ne veći od ove ćelije i ispunjen stravom kao i ona. Ipak, verujem da je s početka bog stvorio svet za svakog pojedinačnog čoveka i u tom svetu koji se nalazi unutar nas mi treba da živimo. Ako ništa, čitaćeš te delove pisma sa osećajem manjeg bola nego druge. Naravno, nije potrebno da te podsećam koliko je fluidna moja misao - svačija misao - i od kakve efemerne supstance su satkane naše emocije. Ali vidim mogući cilj ka kojem, uz pomoć umetnosti, mogu da krenem. Veliki su izgledi da mi u tome možeš pomoći.
Što se tiče forme prepisa, predugo je naravno za bilo kojeg stenografa, a tvoj rukopis, dragi Robi, je u tvom poslednjem pismu čini se dizajniran posebno tako da me podseti da ovaj zadatak ne treba biti poveren tebi. Mislim da je jedini način da se sve uradi potpuno moderno i da se otkuca. Naravno da rukopis ne treba da bude van tvog nadzora, ali zar ne bi mogao da od gospođe Maršal tražiš da pošalje jednu od svojih daktilografkinja - žena koje su potpuno pouzdane jer ne poseduju memoriju za bitne stvari - u Hornton Street ili Philimore Gardens, da učini to pod tvojim nadzorom? Uveravam te da kucaća mašina, kada se koristi sa adekvatnom ekspresijom, nije ništa iritantnija od klavira kada ga svira sestra ili bliski rođak. I zaista, mnogi koji su odani domaćem životu je preferiraju. Želim da kopija bude urađena na tankom, ali dobrom papiru, kakav se koristi za drame, i potrebno je ostaviti široke označene margine za korekcije...Ako kopija bude pravljenja u Hornton Street, daktilografkinju možete hraniti kroz rešetke na vratima, kao kardinale kada biraju papu, dok ne bude mogla da izađe na balkon i objavi svetu: "Habet Mundum Epistolam", jer zbilja to je opšte pismo, i kao što se bule Svetog Oca nazivaju prema njihovim početnim rečima, tako isto bi i ono moglo biti nazvano: Epistola - in Carcere et Vinculis...Činjenica je, Robi, da zatvorenički život čini da ljude i stvari vidiš onakvima kakvi zaista jesu. To je razlog zbog kojeg zatvor pretvara čoveka u kamen. Ljudi koji su napolju su obmanuti iluzijom života koji je u stalnom pokretu. Oni se vrte sa tim životom i doprinose njegovoj nestvarnosti. Mi koji smo nepokretni, znamo i vidimo. Bez obzira da li će ili ne pismo doneti dobro skučenim prirodama i uzavrelim mozgovima, meni je učinilo dobro. "Očistio sam svoje grudi od nekih opasnih stvari" da upotrebim frazu pesnika kojeg smo ti i ja jednom spasavali od filistara. Ne moram da te podsećam da je upravo izraz umetniku vrhovni i jedini oblik postojanja. Živimo onim što izgovorimo. Od mnogih, mnogih stvari na kojima sam zahvalan upravniku, ni na jednoj nisam zahvalniji nego na dozvoli da pišem opširno i koliko želim. Skoro dve godine živelo je u meni narastajuće breme ogorčenosti, kojeg sam se sada velikim delom oslobodio. Sa druge strane zatvorskog zida vidi se kržljavo, crno, neugledno drveće koje tek što nije izbacilo pupoljke sa gotovo prejakim zelenilom. Znam vrlo dobro kroz šta prolazi. Nalazi svoj izraz.
Uvek tvoj,
Oskar
Objašnjenja:
Robi, Robert Ros, novinar, Vajldov prijatelj i nekadašnji ljubavnik
Habet Mundum Epistolam - Svet ima pismo.
Epistola: in Carcere et Vinculis - Pismo: u zatvoru
Treće pismo, objavljeno u "Oscar Wilde - The Complete Stories, Plays and Poems", The Books International, London, 1994
Prevod: Tijana Damjanović
Нема коментара:
Постави коментар