Reči su varljive, sećanje još više

 

The Words by Jean-Paul Sartre
My rating: 4 of 5 stars

U nameri da se obračuna, ili pre razjasni, sa svojim buržoaskim nasleđem, svojim izvornim literarnim uzorima i idealima, Sartr nikada nije zvučao više buržoaski nego u ovoj autobiografskoj knjizi. Stil ove knjige je zapravo stil najbolje francuske građanske proze. Prerečena, ponekad liči na Šatobrijana (kojem se i podsmeva, ali i gaji prema njemu određenu nežnost i blagonaklonost) i na druge spomenike francuske kulture, prevaziđene, i gotovo zaboravljene, ali sa večnim mestom u bidermajer vitrinama buržoazije.
Ovo je pseudokritika, nepouzdana kakvo je i svako sećanje na detinjstvo ili bilo koje sećanje. Pisana četrdesetak godina kasnije, gotovo je sigurno da Sart u njoj pripisuje Sartru dečaku misli, zapažanja i stanja za koja dete nije sposobno čak i ako je darovito, a pogotovo nije moguće da sačuva sećanja upravo na njih. U najboljem slučaju, detinjstva se sećamo kroz događaje, vrlo jake emocije i čulne impresije. Rekonstrukcija prošlosti je zapravo iznalaženje logičnih i mogućih, ne nužno i verodostojnih i ubedljivih, razloga u detinjstvu.
Ima nešto neopisivo narcističko u ovoj biografiji, i ako na površini Sartr i zvuči kao da osuđuje sebe za dečije grehe gordosti, uobraženosti, idealizma, otuđenosti od stvarnog života, jasno je da on u ovakvom sebi uživa o čemu svedoči minuciozno hvatanje svih posebnosti misaonog i emotivnog sveta, stvaranje univerzuma značenja i asocijacija od svakidašnjih, po sebi ni po čemu značajnih događaja. I pored rasvetljavanja za njega ključnih faktora u detinjstvu, koji jesu mogli da odrede neke stvari u njegovom kasnijem radu i životu, koketiranje sa sopstvenom genijalnošću i samodoživljavanje nisu ostali sakriveni.
Stil se odlikuje literarnošću klasične književnosti koja je zaokupljena tim da zvuči dovoljno visoko i reprezentativno, odnosno da ne zvuči banalno čak i kada govori o banalnim stvarima, kao, na primer, o univerzumu onih čiji luksuz podrazumeva i bavljenje estetikom na način malograđanina i snoba. Ali Sartr je prosto izuzetan mislilac i tu činjenicu ne može da umanji ni ovaj gotovo sentimentalistički stil. On je zanimljiv u dedukcijama, analizama i apstrakcijama čak i kada postoje osnovani razlozi da se sumnja u verodostojnost i realnost građe.

View all my reviews