Из скровишта лиски и чапљи долазим,
Те избијам нагло, на препад,
Кроз папрат блистам док пролазим
Жубори долином мој пад.
Низ тридесет брда журим доле
Или се кроз гребен неки сјурим,
Кроз двадесет сеоца, градова малих
Испод педесет мостова пројурим.
Код Филипове фарме најзад креће мој ток
Да слије се у препуно корито речно
Јер људи долазе и њима је дат рок
Али ја, ја течем вечно.
Брбљам понад кеменитог пута
У оштром помало и високом тону,
Клокот мој се у вировитој ували колута
Под жубором мојим облуци тону.
Обалу своју вијугањем пресецам често
Док пролазим поред пустара и њива
Поред високих гребена што вилинско су место
На којима расту слез и врба чежњива.
Чаврљам и ћаскам уз свој ток
Да слијем се у препуно корито речно
Јер људи долазе и њима је дат рок,
Али ја, ја течем вечно.
Извијам се, вртим и увијам –
И неки цвет одједном по мени плови,
И алаву пастрмку и липљана
Понегде мој ток улови.
Ту и тамо пахуља од пене
Полази са мном на мој пут,
Беласамо се и сребрне прескачемо стене
Над шљунком што бљешти златно-жут.
И све њих носим собом низ свој ток
Да слијемо се у препуно корито речно
Јер људи долазе и њима је дат рок,
Али ја, ја течем вечно.
Поред травњака и ливада ја се шуњам
Клизим низ многе лескове гране,
Љупке латице незаборавка заљуљам
Што срећним су љубавницима дане.
Промичем, клизим, смрачим се, засијам
У трену кад као да се начас зауставим
И онда над пешчаним плићаком развијам
Мрежу што од сунчевих зрака правим.
Роморим испод звезда и месеца
Кроз поља дивљих купињака
Успорим када шљунковит спруд ме пресеца
И када милује ме моја поточарка.
И поново опет вијуга мој ток
Да слије се у препуно корито речно
Јер људи долазе и њима је дат рок,
Али ја, ја течем вечно.
Превод: Тијана Дамјановић
Нема коментара:
Постави коментар