Amos Oz, kosmopolita, duboko uronjen u istoriju i
kulturu jevrejskog naroda, o kojoj je najviše i pisao, čovek najviših
intelektualnih i duhovnih kvaliteta,
dugo je upozoravao na trend u modernoj izraelskoj svesti - duboko
militantnoj i neprijateljski raspoloženoj prema ostatku sveta.
U jednom intervjuu za RTS objašnjava korene toj pojavi. Oni se nalaze u viševekovnom stradanju Jevreja, koji su nakon Drugog svetskog rata i sa osnivanjem države svoju omladinu i decu počeli da vaspitavaju na do tada nepoznatim principima. Jevreji su kao vaspitnu ideologiju podizanja novih naraštaja Jerusalima zacrtali snagu i borbu. Fizička snaga, pre svega, počela je da se neguje kao kvalitet koji je po mišljenju starih Jevreja naciji nedostajao. Uveden je vojni rok za žene i muškarce u trajanju od tri godine.
Jevreji kao da nisu našli načina da svoju istorijsku tragediju ne prenesu i na potomke. Možda je to razumljivo, ali podmladak Izraela vaspitavan je putem ideje ugroženosti i nužnosti odbrane, borbe i dominacije, upravo kao i oni koji su u Nemačkoj bili otrovani vrlo sličnom ideologijom.
Kao i u svakom ratu, i u ovom između Palestine i Izraela, prvo utihne glas razuma. Godinama je Oz stajao na strani onih koji su zahtevali mirno razrešavanje sukoba, i ne jednom se našao u situaciji protivnika zvaničnog Izraela. Njegov ugled intelektualca ga je branio od napada agresivnih nacionalista. Izjavom koju je dao u maju ove godine, koja je tačno predočila razmere bezumlja do kojeg će doći svega dva meseca kasnije - izazvao je gnev sunarodnika.
Amos Oz je onaj glas koji živi u svakom narodu, koji kritikuje i upozorava kako do tragedije ne bi došlo. Kada do nje dođe, i kada mržnja ovlada svima, niko više nije u stanju da vidi šta je pravi uzrok i ko su pravi krivci, zbog čega možemo da pretpostavimo da pravi krivci katastrofe i izazivaju. Mržnja, umesto da bude usmerena na moćnike i političare, dobija razmere nacionalne i verske mržnje. Najmanji je broj onih koji mogu da se suprotstave tome. Najviše je onih koji sada mrze muslimane ili Jevreje, ponavljajući katastrofalne civilizacijske obrasce destrukcije.
Taj glas razuma nismo mogli da čujemo ni mi dok je rat na Balkanu trajao. Naučili nismo ništa, osim da smo i dalje podložni jezivoj manipulaciji, da smo potpuno ranjivi i nezaštćeni, ali ne od stranih neprijatelja, nego od perverzne, opasne, nehumane igre manipulacije i izrabljivanja koja uvek dolazi od strane onih kojima smo mi sami dozvolili da nama upravljaju, i da nam pod okriljem "nacionalnih interesa" na savest i dušu gomilaju jezive zločine.
U jednom intervjuu za RTS objašnjava korene toj pojavi. Oni se nalaze u viševekovnom stradanju Jevreja, koji su nakon Drugog svetskog rata i sa osnivanjem države svoju omladinu i decu počeli da vaspitavaju na do tada nepoznatim principima. Jevreji su kao vaspitnu ideologiju podizanja novih naraštaja Jerusalima zacrtali snagu i borbu. Fizička snaga, pre svega, počela je da se neguje kao kvalitet koji je po mišljenju starih Jevreja naciji nedostajao. Uveden je vojni rok za žene i muškarce u trajanju od tri godine.
Jevreji kao da nisu našli načina da svoju istorijsku tragediju ne prenesu i na potomke. Možda je to razumljivo, ali podmladak Izraela vaspitavan je putem ideje ugroženosti i nužnosti odbrane, borbe i dominacije, upravo kao i oni koji su u Nemačkoj bili otrovani vrlo sličnom ideologijom.
Kao i u svakom ratu, i u ovom između Palestine i Izraela, prvo utihne glas razuma. Godinama je Oz stajao na strani onih koji su zahtevali mirno razrešavanje sukoba, i ne jednom se našao u situaciji protivnika zvaničnog Izraela. Njegov ugled intelektualca ga je branio od napada agresivnih nacionalista. Izjavom koju je dao u maju ove godine, koja je tačno predočila razmere bezumlja do kojeg će doći svega dva meseca kasnije - izazvao je gnev sunarodnika.
Amos Oz je onaj glas koji živi u svakom narodu, koji kritikuje i upozorava kako do tragedije ne bi došlo. Kada do nje dođe, i kada mržnja ovlada svima, niko više nije u stanju da vidi šta je pravi uzrok i ko su pravi krivci, zbog čega možemo da pretpostavimo da pravi krivci katastrofe i izazivaju. Mržnja, umesto da bude usmerena na moćnike i političare, dobija razmere nacionalne i verske mržnje. Najmanji je broj onih koji mogu da se suprotstave tome. Najviše je onih koji sada mrze muslimane ili Jevreje, ponavljajući katastrofalne civilizacijske obrasce destrukcije.
Taj glas razuma nismo mogli da čujemo ni mi dok je rat na Balkanu trajao. Naučili nismo ništa, osim da smo i dalje podložni jezivoj manipulaciji, da smo potpuno ranjivi i nezaštćeni, ali ne od stranih neprijatelja, nego od perverzne, opasne, nehumane igre manipulacije i izrabljivanja koja uvek dolazi od strane onih kojima smo mi sami dozvolili da nama upravljaju, i da nam pod okriljem "nacionalnih interesa" na savest i dušu gomilaju jezive zločine.
Нема коментара:
Постави коментар