Kojner i Dodo

Moje priče o gospodinu Kojneru, odnosno Dodou inspirisane su Brehtovom zbrikom pod istim nazivom, kratkim filozofskim pričama nastalim kao Brehtova replika prvenstveno na pojavu fašizma, masovnu ekploataciju i dehumanizaciju, dezintegraciju smisla i banalnost savremenog življenja. Ovaj, moj Kojner, zove se Dodo i priča iza tog imena je priča za sebe. 

Za sada je bitno da Kojner ili Dodo putuju sa mnom, posmatraju svet oko sebe, postavljaju pitanja i da su u tome bar donekle slični liku i autoru koji ih je inspirisao. Trudim se da zadržim duh i manir Brehtove priče, što je u isto vreme i za pohvalu i za osudu. Koliko je korisno, ne znam. Niti me zanima. 

GOSPODIN DODO PRED NEPOZNATIM

Videvši prvi put internet gospodin Dodo se zapitao o njegovoj prirodi i svrsi. Zadovoljio se kada mu je objašnjeno da virtuelni svet umnogome podseća na život, ali da nije pravi život. Zaključio je da su ljudi oduvek stvarali slike, i da su veoma retko živeli. Odahnuo je shvativši da se svet nije promenio i da nije propustio ništa. To je gospodinu Dodou bilo veoma važno.

- Ko su svi ti ljudi? Da li ih poznajete? - upitao je razgledajući pažljivije.

- Ne, nikako, to je nemoguće poznavati toliko ljudi. - usledio je odgovor.

- O čemu razgovarate sa njima? - čudio se gospodin Dodo.

- O sebi i o njima, o stvarima koje volimo i koje nikako ne volimo.

Gospodin Dodo je ućutao, zamislio se i upitao vidno nezadovoljan paradoksom na koji je naišao:

- Šta vam je onda nepoznato kod tih ljudi?

 

O POSLU INTELEKTUALCA 

Šetajući jedan dan sa prijateljem gospodin Dodo se s vremena na vreme uznemireno osvrtao oko sebe. Zastajao bi da osmotri ulicu i zatim nastavljao da korača bez reči.

- Izgledaš uznemireno? Plašiš se da te ne uhode? Nisam nikoga primetio – reče prijatelj.

- To me i brine - uzvrati gospodin Dodo.

- Brine te što te ne uhode? - upita prijatelj.

- Da, bojim se da sam se ulenjio.

GOSPODIN DODO I ZVANIČNICI KULTURE

Jednom su predstavnici kulture pozvali gospodina Dodoa da kao uvaženi mislilac i poznavalac kulture doprinese svojim prisustvom jednoj značajnoj kulturnoj manifestaciji.

Pogledavši poziv, gospodin Dodo se namrštio shvativši da nije čuo ni za jedno ime. Ali to gospodina Dodoa nije zbunilo jer su njega razne vlasti često pozivale, vrlo različitim povodima. Odlučio je da na poziv ne odgovori.

Sutradan je gospodinu Dodou zazvonio telefon. Tražili su od njega da se izjasni o svom dolasku i rekli mu:

-         Znate, Vaš ugled je nešto što ćemo mi umeti da cenimo.

Gospodin Dodo na to odgovori:

      - Ali, gospodine, vidite, to nije nikakva nagodba. Mog ugleda ako bih došao, ne bi više bilo. 


RAZGOVOR O SVRSI

Slušajući izlaganje nekog poznanika o svrsi čoveka, gospodinu Dodou se nije dopalo da čuje toliko racionalnih obrazloženja na jednom mestu. Smatrao je to sumnjivim jer se nije poklapalo sa njegovim iskustvom o životu.
- Da li ste nekada napisali pesmu? - prekinuo je govornika gospodin Dodo.
- Ne, zaista nisam, ali ne vidim u kakvoj je to vezi sa bilo čim? - pobunio se poznanik.
- Ah, pa vi onda ne znate baš mnogo. - razočarano je rekao Dodo.
- O čemu? - ljutito ga je upitao ovaj.
- Pa o sebi, gospodine - odovorio je Dodo nevoljan da i dalje sluša izlaganje o svrsi.