Floberovo "možda"

"Ta jedna jedina reč - možda - prvi je korak od psihološkog žanra ka modernoj narativnoj prozi; ta reč premošćuje jaz koji deli sveznajućeg od skeptičnog ("nepouzdanog") pripovedača, prvi simptom starenja žanra, prva seda vlas u bujnoj kosi razbarušenih klasika."
Danilo Kiš, Flober i Borhes


To je način na koji želim da razmišljam i razgovaram o književnosti! Upravo ovo što je Kiš sažeo u jednoj rečenici. Kome nije jasno šta reč možda u Floberovim romanima znači, taj o romanu prosto ne zna dovoljno. Ko ne oseća kakav je to potres u narativnom postupku klasičnog romana, taj nikada neće shvatiti, i još gore - neće osetiti - romanesknu formu. Za njega će Rable, Servantes, Flober, Kafka i Borhes biti pisci različitih književnih epoha. A ne ono što jesu - menjanje odnosa čoveka prema stvarnosti, iz temelja, zauvek.
Floberovo možda je, uostalom, anticipiralo Džojsa. Učinilo ga je mogućim. To ti je ili kristalno jasno, ili ti uopšte jasno nije.

A "formalno-teorijska objašnjenja - mitologeme i strukture prepuštamo stručnjacima".