Plavuša i Rajko Petrov Nogo

Dok prizivam oganj s nebeskih visina
i precima se molim k'o poslednjoj nadi
sve jače pritiska božija tišina -
zar ne vidi otac kakvi muče me jadi!

Izmešaće mi ona krv, vino i vodu
iskidati ruho moje misli tavne, 
narugati se pesmi što posvetih rodu -
nasmejaće paganske bogove davne!

Prokleta Plavuša od zmijskoga roda!
I ja kao prvi čovek (da me čuju zveri)
vičem iz pećine-hodi, vuče beli!

Sačuvaj mi zavet od ovog izroda,
stani kao stražar na nebeske dveri,
dok ne digne se na nju rod nam celi!


-Ju, svašta! - uzviknu Plavuša.
-Lepo sam ti rekao. - reče Elijar.