Podne u ravnici
Kroz to podne moglo se lako propasti
u beskonačnost
(ona mi se još uvek ukazuje kada mislim na žuta polja)
Odmičem danas u mislima
jedinom krivinom na putu
do mesta gde rascevtali jul diše
opojnim mirisom trava,
sa prašinom na bosim nogama
i ustima punim sirovog jezgra
suncokreta
Нема коментара:
Постави коментар