Krila Samaelova

"Dan u životu Abeda Salame – Anatomija jedne jerusalimske tragedije", Autor: Nejtan Trol; Izdavač: Laguna 2024.

"Nisu isto slep i onaj koji vidi." (Kuran, el-Fatir, 19)

Knjige i filmove ne prepričavam i ne mogu da podnesem kada neko to radi kako bi objasnio čitaocima ili slušaocima zašto bi nešto trebalo ili ne bi trebalo da pogledaju/pročitaju.  
Nekoliko stotina referenci – dokumenata, zvaničnih izveštaja i knjiga, preko stotinu sagovornika – očevidaca i učesnika događaja o kojima knjiga govori, lično iskustvo i svedočanstvo života u Jerusalimu utkani su u knjigu dokumentarne proze Nejtana Trola za koju je, malo je reći zasluženo, dobio Pulicerovu nagradu za 2024. godinu. Nemoguće je imati pribraniji pogled, časnije namere i temeljitiji pristup tako bolnoj i tako užasno kompleksnoj temi.

Tragedija o kojoj Trol u knjizi govori nije se desila u sukobu zaraćenih strana i to je najbolja moguća odluka autora (u pitanju je saobraćajna nesreća izazvana lošim putem, vremenskim uslovima i nepažnjom vozača).

U ovom trenutku verovatno da nema čitaoca koji knjizi neće pristupiti sa već čvrstim stavovima o plaestinskom pitanju. Trol je mogao odabrati da govori o bilo kojem užasu sa prostora Palestine od 1948., knjiga ne bi bila ništa manje čitana, naprotiv. On je međutim odlučio da progovori pre svega o ljudima Palestine. Oživeo je kuće, ulice, škole, ispunio atmosferu čežnjom, strahovima, željama, ljubavlju i mržnjom, uronio u tradiciju, navike i običaje, rastumačio, sloj po sloj, palestinsku traumu i višedecenijsko stradanje, dao je glas onima koje svet nikada pre nije čuo jer im nije verovao. Da Trol nije Jevrej, taj glas bi ostao prigušen, nema sumnje u to.

Od Nakbe, preko 1967., prve Intifade, pregovora u Oslu, druge Intifade pa do atmosfere koja prethodi genocidu. Ništa nije izostavio ni zaboravio da spomene, pogotovo ne ljude Palestine i Jevreje koji kroz kratke interakcije sa glavnim likovima akcentuju ono što Trol hoće da posvedoči.

Postoji samo jedna stvar koju Trol ne spominje i za to teško da mogu da smislim opravdanje. Ne spominje Hamas, ne pod tim imenom. Govori o PLO, o Fatahu, o sukobima unutar palestinske zajednice, o terorističkim napadima na Jevreje, ali Hamas kao da ne postoji.   

Moguće da je izabrao da ga ne spominje zbog onoga u šta je Hamas u svesti Zapada izrastao – opravdanje za sve zločine počinjene od strane Izraela. U javnom diskursu o Palestini, dovoljno je spomenuti Hamas i očekivati da je sagovornik razoružan, da se neće usuditi da postavlja dalja pitanja ili osuđuje Izrael.

Iako je ovo moje rezonovanje, objašnjenje zašto bih ja odabrala da ga ne spominjem kada bih tako odlučila, žao mi je što je Trol to učinio. Da je progovorio i o Hamasu, za mene bi ovo bilo najbolje svedočanstvo o Palestini ikada napisano.