Amos Oz, kosmopolita, duboko uronjen u istoriju i
kulturu jevrejskog naroda, o kojoj je najviše i pisao, čovek najviših
intelektualnih i duhovnih kvaliteta,
dugo je upozoravao na trend u modernoj izraelskoj svesti - duboko
militantnoj i neprijateljski raspoloženoj prema ostatku sveta.
Kojner i Dodo
Moje priče o gospodinu Kojneru, odnosno Dodou inspirisane su Brehtovom zbrikom pod istim nazivom, kratkim filozofskim pričama nastalim kao Brehtova replika prvenstveno na pojavu fašizma, masovnu ekploataciju i dehumanizaciju, dezintegraciju smisla i banalnost savremenog življenja. Ovaj, moj Kojner, zove se Dodo i priča iza tog imena je priča za sebe.
Za sada je bitno da Kojner ili Dodo putuju sa mnom, posmatraju svet oko sebe, postavljaju pitanja i da su u tome bar donekle slični liku i autoru koji ih je inspirisao. Trudim se da zadržim duh i manir Brehtove priče, što je u isto vreme i za pohvalu i za osudu. Koliko je korisno, ne znam. Niti me zanima.
GOSPODIN DODO PRED NEPOZNATIM
Videvši prvi put internet gospodin Dodo se zapitao o
njegovoj prirodi i svrsi.
Postmodernistička umetnost
-
nameće se kao retorička dok, u isto vreme, razbija konotacije
ikonografskih znakova i simbola kao osnovnih komunikativnih jedinica
umetnosti. Za postmodernu umetnost, u celini, karakteristično je da
minimalno poštuje očekivanja recipijenta, što često postaje i njeno
glavno idejno određenje.
U
skretanju pažnje i inisistiranju na onom što stoji van ili iznad
sistema, ona se često doživljava kao angažovana, u smislu kritička, pa
čak i alternativna, što ona nikako nije.
Subscribe to:
Posts (Atom)