U svojim delima Šekspir je koristio 31534 reči. Engleski jezik danas, ako izuzmemo stručne termine, dijalekte i arhaizme, ima blizu pola miliona reči (poslednje izdanje "The Oxford English Dictionary" ima 470000 odrednica).
Rečnik SANU koji sadrži 18 tomova, od kojih poslednji obrađuje slovo O, ima više od 200000 reči. Procenjuje se da će imati 30 tomova i oko pola miliona reči.
Prosečan govornik zna i tokom života koristi oko 20000 reči i pretpostavlja se da ima pasivno poznavanje još tolikog broja, što znači da iako ih ne koristi, zna na čega se te reči odnose ili ih razume iz konteksta. Ova procena važi i za govornike drugih jezika nezavisno od ukupnog broja reči jezika kojem pripadaju.
U svakodnevnom govoru, spomenuti prosečni govornik nekog jezika, koristiće od 1200 do 2000 reči.
Broj upotrebnih reči proverava se i potvrđuje u pisanom tekstu i ovaj pisani materijal pokazuje da su prvih 100 reči frekventne, a da se frekventnost smanjuje sa brojem.
Jednostavnije rečeno - ljudi u svakodnevnom govoru veoma često koriste iste reči.
Socijalne mreže, i generalno internet, su lingvistima umnogome olakšale ovaj zamorni posao brojanja. Ovi podaci se danas mogu lako proveriti.
Za tu svrhu odabrala sam tviter profil koji se ubraja u kategoriju uticajnih po broju pratilaca naloga (preko 13000 pratilaca).
Analiza pokazuje sledeće:
Osoba je u 106 tvitova upotrebila 490 reči. Ovih 106 tvitova objavljeni su u rasponu od deset dana što daje prosek od 10 tvitova dnevno. Zanimljivo je da osoba nije upotrebila nijednu reč na Dž, Đ, svega jednu na Ć (ćutati), dve na LJ (ljubav, ljudi), 2 na NJ (vlastita imenica `Njujork` i zamenica `njihov`), 3 na Š (šta, šok, šansa), 4 na C (ceo, cigara, crno, crći), 5 na A (androgeni - pogrešno napisano, ako, a, ali, automatske), itd.
Od 106. tvita nove reči se pojavljuju retko, u proseku u svakom drugom tvitu.
Sa jednom novom reči po tvitu maksimalno, pretpostavlja se da bi u 1000 iskaza bilo postignuto nešto preko 1000 reči za period od 100 dana.
Uticajni nalog na Tviteru se, dakle, uklapa u procenu o broju reči koje prosečni govornik koristi u svakodnevnom govoru.
Jedan primer svakako nije dokaz, ali je meni bio zanimljiva ilustracija podataka. Nametnuo mi je i niz pitanja.
Neka od njih su u vezi sa fenomenom "uticajnosti", koja se kod osoba koje nisu poznate, javne ličnosti, svakako tiče i ravni očekivanja, odnosno nečega što se uklapa u prosek.
Pretpostavka je da su uticajni, jezički natprosečni korisnici tvitera, uticajni po izuzetku, a da veći broj uticajnih čine oni koji se u jezički prosek uklapaju jer se na taj način postiže obraćanje najvećem broju ljudi, onih koji će ih sa lakoćom pratiti.
Ako analiza još nekoliko naloga pokaže približne rezultate, onda je zanimljivo pitanje i sledeće: kako je moguće da se prosečan broj reči postiže na mreži na kojoj se iznose stavovi o tako širokom spektru tema, od kojih su mnoge goruća, kompleksna društvena, politička, kulturna, pa i lična pitanja?
Rečnik SANU koji sadrži 18 tomova, od kojih poslednji obrađuje slovo O, ima više od 200000 reči. Procenjuje se da će imati 30 tomova i oko pola miliona reči.
Prosečan govornik zna i tokom života koristi oko 20000 reči i pretpostavlja se da ima pasivno poznavanje još tolikog broja, što znači da iako ih ne koristi, zna na čega se te reči odnose ili ih razume iz konteksta. Ova procena važi i za govornike drugih jezika nezavisno od ukupnog broja reči jezika kojem pripadaju.
U svakodnevnom govoru, spomenuti prosečni govornik nekog jezika, koristiće od 1200 do 2000 reči.
Broj upotrebnih reči proverava se i potvrđuje u pisanom tekstu i ovaj pisani materijal pokazuje da su prvih 100 reči frekventne, a da se frekventnost smanjuje sa brojem.
Jednostavnije rečeno - ljudi u svakodnevnom govoru veoma često koriste iste reči.
Socijalne mreže, i generalno internet, su lingvistima umnogome olakšale ovaj zamorni posao brojanja. Ovi podaci se danas mogu lako proveriti.
Za tu svrhu odabrala sam tviter profil koji se ubraja u kategoriju uticajnih po broju pratilaca naloga (preko 13000 pratilaca).
Analiza pokazuje sledeće:
Osoba je u 106 tvitova upotrebila 490 reči. Ovih 106 tvitova objavljeni su u rasponu od deset dana što daje prosek od 10 tvitova dnevno. Zanimljivo je da osoba nije upotrebila nijednu reč na Dž, Đ, svega jednu na Ć (ćutati), dve na LJ (ljubav, ljudi), 2 na NJ (vlastita imenica `Njujork` i zamenica `njihov`), 3 na Š (šta, šok, šansa), 4 na C (ceo, cigara, crno, crći), 5 na A (androgeni - pogrešno napisano, ako, a, ali, automatske), itd.
Od 106. tvita nove reči se pojavljuju retko, u proseku u svakom drugom tvitu.
Sa jednom novom reči po tvitu maksimalno, pretpostavlja se da bi u 1000 iskaza bilo postignuto nešto preko 1000 reči za period od 100 dana.
Uticajni nalog na Tviteru se, dakle, uklapa u procenu o broju reči koje prosečni govornik koristi u svakodnevnom govoru.
Jedan primer svakako nije dokaz, ali je meni bio zanimljiva ilustracija podataka. Nametnuo mi je i niz pitanja.
Neka od njih su u vezi sa fenomenom "uticajnosti", koja se kod osoba koje nisu poznate, javne ličnosti, svakako tiče i ravni očekivanja, odnosno nečega što se uklapa u prosek.
Pretpostavka je da su uticajni, jezički natprosečni korisnici tvitera, uticajni po izuzetku, a da veći broj uticajnih čine oni koji se u jezički prosek uklapaju jer se na taj način postiže obraćanje najvećem broju ljudi, onih koji će ih sa lakoćom pratiti.
Ako analiza još nekoliko naloga pokaže približne rezultate, onda je zanimljivo pitanje i sledeće: kako je moguće da se prosečan broj reči postiže na mreži na kojoj se iznose stavovi o tako širokom spektru tema, od kojih su mnoge goruća, kompleksna društvena, politička, kulturna, pa i lična pitanja?
No comments:
Post a Comment