Podne u ravnici
Kroz to podne moglo se lako propasti
u beskonačnost
(ona mi se još uvek ukazuje kada mislim na žuta polja)
Odmičem danas u mislima
jedinom krivinom na putu
do mesta gde rascvetali jul diše
opojnim mirisom trava,
sa prašinom na bosim nogama
i ustima punim sirovog jezgra
suncokreta
- tipična vojvođanska (puna letnjih simboličkih detalja)
ReplyDelete- puna omorine koja se čini da će beskrajno trajati
- promišljanje stapanja sa prirodom dovodi do krivine; šta li se nalazi dalje
- lirski subjekat ono dalje nosi u sebi, bavi se rečima, jezikom, govorom; te reči su još uvek sirove, ali sazrezavaju u lepoti sigurnosti
Srećna sam što je pesma zaslužila ovako dubok komentar! Metafora zaključka je čarobna! I optimistična.
DeleteHvala.