Maču Pikču i ruševine nesvesnog uma

"Celestinsko proročanstvo", Džejms Redfild; Izdavač: Vulkan 2013. 

Kako sam opet došla do ove knjige? Tako što sam se muvala po biblioteci, pogled mi je slučajno pao na nju, neki nesvesni impuls mi je poručio da je uzmem i pročitam. „Celestinsko proročanstvo“ je bio putokaz za nešto mnogo vrednije, o čemu ću u jednom od narednih objava i knjiga.

Zanimljivo je da „Vulkan“ nije obnovio izdanje knjige, o njoj se više od deset godina gotovo nije ni pričalo, a sada odjednom opet isplivava iz kolektivnog nesvesnog. Svi primerci su rasprodati i „Celestinsko proročanstvo“ je teško trenutno naći i među polovnim knjigama. 

Da se ne dešava duhovno buđenje o kojem Redfild u svojoj utopijskoj misteriji govori? Naravno da ne. Daleko smo od buđenja, na korak smo od sunovrata, i verovatno zato ova duhovna bajka postaje opet popularna.

Zašto kažem bajka? Zato što ova misterija sa elementima trilera zapravo ima strukturu bajke – junak biva iniciran u potragu (za kopijama drevnog spisa), bori se protiv moćnog neprijatelja (peruanske vlade i crkve), nailazi na pomoćnike (ostale tragoce i posvećenike u tajnu spisa), prolazi iskušenja (fizička i spiritualna), zatim kroz transformaciju i na kraju uspeva u svom poduhvatu što obećava stanje večne sreće za sve. Ovo je čista bajka.

Iako popularnost nekih knjiga nećemo nikada do kraja razumeti, treba da razumemo da ljudi obožavaju bajke (čak i kada ne umeju da ih prepoznaju kao žanr) jer šapuću našem nesvesnom u kojem su zajedno sa potisnutim i zaboravljenim skriveni i motivi koji nas inspirišu, ili pokreću naš libido, u jungijanskom, ne u frojdovskom smislu.

Zaplet priče i osnovni motivi su bez sumnje zanimljivi. Redfild je trebalo samo da priču ne upropasti. Razumevši, verovatno, da nije književnik, nije se upuštao u stvari o kojima ne zna ništa - u karakterizaciju likova, na primer. Redfild zna samo za lik i dinamički motiv. I to je to. Dovoljno da ispričaš priču, ako imaš nešto zanimljivo da kažeš.

Koketiranje sa južnoameričkim kulturama Maja i Inka traje na Zapadu već decenijama, od Kastanede do ajahuaska rituala koji je samo jedna od opsesija današnje spiritualnosti. Ali ne treba se zavaravati. Redfild se zapravo drži podalje od autentičnih zapisa o plemenskoj kulturi peruanskih zajednica, to bi bilo previše za prosečnog čitaoca koji ipak želi da se drži poznatog terena. Duhovni uvidi Inka, kojih je u romanu devet, biće zato prezentovani jezikom popularne psihologije i kvantne fizike za laike, dok će suština učenja biti svedena na izvorno hrišćansko učenje prema kojem bi hrišćanstvo trebalo da bude religija koja služi ljudima jer propoveda ljubav prema svima.

Bredberi je odlučio da izmiri svet sa samim sobom. Dok beže od vojnika peruanske vlade i crkve kroz Ande u potrazi za kopijama drevnog spisa i doživljavaju transformaciju lične svesti, njegovi likovi razjašnjavaju sebi i jedni drugima stanje stvari u svetu, polemišu i mire crkvu kao instituciju sa duhom, razvijeni kapitalizam sa komunističkim principom jednakosti, arhaično sa modernim. To svakako nervira, ali nailazi i na simpatije kao i svaka utopija.

Dosta toga je u ovoj knjizi primamljivo i sa racionalnog nivoa. Ko još ne voli triler, avanturu i misteriju? Kome smeta da se pita o  tome zašto naš  svet deluje izvrnuto naopako? Zar nismo svi do sada poverovali da „oni“ od nas kriju nešto?

Sa nivoa arhetipa, ovo je klasična priča heroja koji pokušava da ukrade nektar besmrtnosti. Pojednostavljena, često do meni teško svarljive banalizacije motiva, „Celestinsko proročanstvo“ je knjiga koja bi ipak morala probuditi želju čitaoca za potragom. Posle čitanja ove knjige čovek bi trebalo da bude u stanju kakve-takve duhovne uzbuđenosti i osluškivanja poruka u vezi sa ličnim mitom i svrhom. Tj. ako osoba nije cinik. U slučaju da jeste, ovo definitivno nije knjiga za nju.