Zaključiti
da je desnica voljna i sposobna za opsežan, ozbiljan i iskren socijalni
program može samo neko potpuno politički nepismen, zapravo - nepismen.
Radikali su pokrali ideje koje su socijaldemokrate propustile da ostvare i uvrstili ih u svoju jeftinu, populističku retoriku, ali ne i u politički program.
Kako i zašto dolazi do toga da socijaldemokratija uvek otvara vrata fašizmu, nije najjasnije. Po mom mišljenju, ona to radi nekritičkim odnosom prema kapitalizmu (ona nema jasan stav o njemu i prihvata ga kao puku "neminovnost"), kao i pasiviziranjem i uljuljkivanjem volje građana (tako smo u eri socijaldemokrata videli eksploziju birkoratskog sistema, apsurdna predstavništva, kancelarije, inicijative, bizarna usložnjavanja procedura, itd. koje su građane od učestvovanja u upravljanju samo udaljile).
Fašizam, koji sada sa naprednjacima stupa na scenu, je mnogo efikasniji (brži i agresivniji) u smislu da je birokratija u njemu izvršilačka, poslušnička i jednosmerna kao i svakoj diktaturi, naročito u agresivno-paranoičnom tipu koji trenutno imamo.
Naprednjaci će pribeći principu zavade kojim će dalje eliminisati one koji ih ne podržavaju, ali neće odustati od populističke retorike. Pa će tako deca iz svratišta (link dole) u njihovoj priči postati - narkomani, otpadnici od društva nevoljni da se u njega uključe, te da će zato oni taj novac nameniti, recimo, deci koja boluju od neizlečivih bolesti. Mi znamo da nijedna ranjiva grupa neće biti zbrinuta, jer je desnica po svojoj prirodi usmerena na eliminisanje ranjivog, slabog, neefikasnog u društvu. Ali će kroz megalomanske samoprezentacije u medijima, koje potpuno kontroliše, nastaviti da laže o potezima koji su u "interesu naroda".
Koliko će ovu mašineruju biti nemoguće zaustaviti, mi možemo zaključiti na osnovu iskustva. U Srbiji je od početka parlamentarizma levica u kontinuitetu bila na vlasti. Dakle, od Pašića do Tadića. Jasno da je jedina prava levica bila ona Tucovićeva, a da su se sve ostale pomerala desno što se na kraju završilo diktaturom, prvo Titovom, onda Miloševićevom. Kada znamo kako izgleda diktatura levice, onda možemo pretpostaviti kako će izgledati diktatura koju zavodi radikalna desnica.
Na EU kao kontrolora, odnosno cenzora, više ne možemo računati jer vidimo da je socijaldemokratija doživela poraz u čitavoj Evropi i da je desnica svuda ojačala i pobedila u Evropskom parlamentu. Evropa se opet ponaša kao da je željna sukoba.
Kao jedina uteha ostaje činjenica da pobeda desnice nigde nije apsolutna, kako to oni sami predstavljaju. Zainteresovanost za izbore je svuda upečatljivo mala i broj glasača ne prelazi polovinu biračkog tela. Ovo će biti najagresivnija politička borba do sada, jer se vodi upravo za deo biračkog tela koji tek treba da se opredeli.
To je jedina tačka optimizma koju mogu da sagledam. Nada da će ljudi nezainteresovani za politička dešavanja nekako videti šta se dešava, i šta tek može da se desi.
Radikali su pokrali ideje koje su socijaldemokrate propustile da ostvare i uvrstili ih u svoju jeftinu, populističku retoriku, ali ne i u politički program.
Kako i zašto dolazi do toga da socijaldemokratija uvek otvara vrata fašizmu, nije najjasnije. Po mom mišljenju, ona to radi nekritičkim odnosom prema kapitalizmu (ona nema jasan stav o njemu i prihvata ga kao puku "neminovnost"), kao i pasiviziranjem i uljuljkivanjem volje građana (tako smo u eri socijaldemokrata videli eksploziju birkoratskog sistema, apsurdna predstavništva, kancelarije, inicijative, bizarna usložnjavanja procedura, itd. koje su građane od učestvovanja u upravljanju samo udaljile).
Fašizam, koji sada sa naprednjacima stupa na scenu, je mnogo efikasniji (brži i agresivniji) u smislu da je birokratija u njemu izvršilačka, poslušnička i jednosmerna kao i svakoj diktaturi, naročito u agresivno-paranoičnom tipu koji trenutno imamo.
Naprednjaci će pribeći principu zavade kojim će dalje eliminisati one koji ih ne podržavaju, ali neće odustati od populističke retorike. Pa će tako deca iz svratišta (link dole) u njihovoj priči postati - narkomani, otpadnici od društva nevoljni da se u njega uključe, te da će zato oni taj novac nameniti, recimo, deci koja boluju od neizlečivih bolesti. Mi znamo da nijedna ranjiva grupa neće biti zbrinuta, jer je desnica po svojoj prirodi usmerena na eliminisanje ranjivog, slabog, neefikasnog u društvu. Ali će kroz megalomanske samoprezentacije u medijima, koje potpuno kontroliše, nastaviti da laže o potezima koji su u "interesu naroda".
Koliko će ovu mašineruju biti nemoguće zaustaviti, mi možemo zaključiti na osnovu iskustva. U Srbiji je od početka parlamentarizma levica u kontinuitetu bila na vlasti. Dakle, od Pašića do Tadića. Jasno da je jedina prava levica bila ona Tucovićeva, a da su se sve ostale pomerala desno što se na kraju završilo diktaturom, prvo Titovom, onda Miloševićevom. Kada znamo kako izgleda diktatura levice, onda možemo pretpostaviti kako će izgledati diktatura koju zavodi radikalna desnica.
Na EU kao kontrolora, odnosno cenzora, više ne možemo računati jer vidimo da je socijaldemokratija doživela poraz u čitavoj Evropi i da je desnica svuda ojačala i pobedila u Evropskom parlamentu. Evropa se opet ponaša kao da je željna sukoba.
Kao jedina uteha ostaje činjenica da pobeda desnice nigde nije apsolutna, kako to oni sami predstavljaju. Zainteresovanost za izbore je svuda upečatljivo mala i broj glasača ne prelazi polovinu biračkog tela. Ovo će biti najagresivnija politička borba do sada, jer se vodi upravo za deo biračkog tela koji tek treba da se opredeli.
To je jedina tačka optimizma koju mogu da sagledam. Nada da će ljudi nezainteresovani za politička dešavanja nekako videti šta se dešava, i šta tek može da se desi.
Нема коментара:
Постави коментар