8. 2. 2015.

O svetlu, golubici i gavranu



"Bog stvori čoveka na kraju, kao poslednjeg među svim stvorenjima, zbog toga da, prvo, niko ne bi mogao da kaže da je sudelovao u stvaranju; drugo, da bi se čovek sam mogao poniziti i reći - Ova muva govnara bejaše pre mene, i, treće, da bi odmah mogao da sedne za trpezu kao gost za kojeg je sve to pripremljeno." T. Man ...ili o bogu koji od krvi više voli samo loj stada koja probira, iz naroda koje bira, on Isti Jedini, koji ne zna za Drugog, dakle ni za Ne. On je daleko od jednostavnosti zbog svoje uobraženosti.

U prevodima Biblije je, kažu, izgubljeno mnogo, ali ne i dovoljno apsurda. Možda bi Meksikanci mogli da pomognu, jer da li zbog pejotla ili čokolade, njihova gramatika ne zna za prošlost, ni za budućnost. Njih zanima da li se nešto dogodilo prvi put ili ne - da li je kreacija ili rekreacija, stvaranje ili reciklaža. Biblija, gle, čuda, nije mogla biti prevedena na jezik meksičkog plemena jer niko ne mogaše da tvrdi da li je Kana galilejska posvedočila Hrista jednom ili, možda, sedam puta. Zavidni bog ipak nije uništio Vavilon jer ostadoše oni koji čuju sebe, ali ne i njega.

Stvoritelj dade čoveku telo i samo to. Erotiku je stvorila zmija, a bog se naljutio. Telo je greh, telo je iskupljenje, odluči bog koji ne zna za Ne, ni za ne-greh i za ne-iskupljenje. Dade telo, žrtvova telo, i goluba da proganja zmiju.

"Neka bude svetlo", reče bog, ali ne i kako jer prokle sve koji su hteli da poprave svet. Oni su morali krišom, drugim putem. Tesla zato ne čita Bibliju. Umesto nje došaptava se sa Mefistom, iza leđa Faustu i svome ocu, jer hoće da stvara. Iz mraka u mraku rodi se svetlo. Tek onda bi svetlo i bi golubica. Pre toga ne.

Gavrana sjediniše sa mrakom, za šta mu bi i osta svejedno. Strah od smrti još nije upoznao. On se smeje (ili kaki). Na strani je Meksikanaca. Od crva i zmija više voli samo kukuruz.

Нема коментара:

Постави коментар