Milorad Pavić: SANU i izmišljanje tradicije

Osvrt na roman "Hazarski rečnik" i njegov uticaj na postmodernističku srpsku književnost. Kako je ideja nacionalnog bića zahvaljujući SANU postala književni projekat u kojem je Pavić odigrao značajnu ulogu. Šta je razlika između mitomanije i istorije. Kako konstrukcijom imaginarne istorijske pozornice i likova ideologija oblikuje stvarnost.

Dnevnik s Galije - Imre Kertes

 

Gályanapló by Imre Kertész
My rating: 2 of 5 stars

Usud srednjeevropskog pisca, nadničara u intelektualnoj koloniji Zapadne Evrope sa kojom polemiše dokazujući joj koliko je dostojan nje, oprašta joj njene grehe, nerazumevanje i potcenjivanje.
Čitanje Kertesovih dnevnika ("Dnevnik sa galije") je mučno iskustvo, korisno kao pogled u sudbinu i krah velikih ideja i opsesija intelektualnosti devetnaestovekovnog evropskog čoveka, kojima je on zatrovao čitavo naredno stoleće i zaglavio se kao kost u grlu čovečanstva obeleživši ga traumom Velikog rata i Holokausta, najboljih dokaza izopačenosti tih njegovih opsesija. U njihovom korenu je umišljena duhovnost, do krajnjih konsekvenci dovedena u nemačkoj idealističkoj filozofiji, u antagonizmima koje je ona porodila, u ratu materijalizma sa njom iz kojeg je objektivacija rata sasvim prirodna posledica, iz niza drugih dualističkih koncepata (dakle, religioznih po poreklu i suštini) potpuno neupotrebljivih u svetu koji je želeo i želi da progovori i glasom onih koji sa Evropom niti žele niti treba da imaju išta zajedničko - narodi i kulture Južna Amerike, Azije, Afrike, većina planete zapravo od koje se očekuje da bespogovorno prihvata kultove i ideale evro-američkog čoveka.

Reči su varljive, sećanje još više

 

The Words by Jean-Paul Sartre
My rating: 4 of 5 stars

U nameri da se obračuna, ili pre razjasni, sa svojim buržoaskim nasleđem, svojim izvornim literarnim uzorima i idealima, Sartr nikada nije zvučao više buržoaski nego u ovoj autobiografskoj knjizi. Stil ove knjige je zapravo stil najbolje francuske građanske proze. Prerečena, ponekad liči na Šatobrijana (kojem se i podsmeva, ali i gaji prema njemu određenu nežnost i blagonaklonost) i na druge spomenike francuske kulture, prevaziđene, i gotovo zaboravljene, ali sa večnim mestom u bidermajer vitrinama buržoazije.

A Voice of One's Own

Epizoda o Virdžiniji Vulf i Blumsberi grupi 

Tomas Bernhard

Kratka epizoda o Berhnardovom romanu "Poremećaj", o njegovom književnom stilu i nekim tipičnim, bernhardovskim motivima. Roman, podeljen na dva dela, odličan je prikaz toga kako Bernhard koristi stil, odnosno kako ga menja u zavisnosti od tematike. "Poremećaj" zbog odnosa dubokog prezira prema primitivnoj, seoskoj sredini poredim sa romanom Elfride Jelinek "Ljubavnice". 

"Fragmenti ljubavnog govora" Rolan Bart

Epizoda o Bartu i diskursu 

Muharem Bazdulj - Tranzit, kometa, pomračenje

Beznačajnost ove knjige priča je trebalo da bude zamaskirana prvom pričom o Ruđeru Boškoviću, čija je jedina funkcija da "kupi" čitaočevu pažnju jer će, ako ništa, saznati nešto o životu jedne velike ličnosti. Ali životni događaji i detalji su na kraju, u nestrpljenju, samo pobrojani, kao u Vikipediji.

Ono što je neverovatno je kako Bazdulj, i inače, a naročito u ovim pričama uspeva da nam ništa ne kaže o liku. Njegovi junaci su blede skice koje grabe kroz priču ne ostavljajući nikakvog traga. Pa je tako čak i Ruđer Bošković, ispao uštogljena, dosadna figura o čijem unutrašnjim životu ne saznajemo ništa. On govori u frazama, izveštačenim mudrostima, pisac ga dovodi u kontekst zanimljivih ličnosti i dešavanja, u digresijama, gotovo taksativno navodeći epizode iz njegove biografije, bez ijednog detalja. Ovo nije lik, ovo je, kako rekoh, Vikipedija, prošarana sentimentalizmom. 

Plavuša i Rajko Petrov Nogo

Dok prizivam oganj s nebeskih visina
i precima se molim k'o poslednjoj nadi
sve jače pritiska božija tišina -
zar ne vidi otac kakvi muče me jadi!

Izmešaće mi ona krv, vino i vodu
iskidati ruho moje misli tavne, 
narugati se pesmi što posvetih rodu -
nasmejaće paganske bogove davne!

Prokleta Plavuša od zmijskoga roda!
I ja kao prvi čovek (da me čuju zveri)
vičem iz pećine-hodi, vuče beli!

Sačuvaj mi zavet od ovog izroda,
stani kao stražar na nebeske dveri,
dok ne digne se na nju rod nam celi!


-Ju, svašta! - uzviknu Plavuša.
-Lepo sam ti rekao. - reče Elijar.

Pustite zveri, neka spektakl počne

Gledalac rijalitija je voajer koji ne čini nikakav drastičan prekršaj pred zajednicom, a prosečnom gledaocu rijaliti programa ovakav prekršaj ogrešenja o kolektivnu normu je najveći tabu koji podsvesno daje krila svim njegovim intimnim preverzijama. Norma i odbrana norme, strah od ogrešenja i mržnja onih koji se drsko oglušuju o nju, to je ukratko čitav univerzum i prostog čoveka i malograđanina sa kojim deli impotenciju duha i nepostojanje samosvesti, te zato kao i on rado i često nagvažda o moralu. Ovaj gledalac, koji u svojim očima odslikava standard po kojem je skrojeno paradno odelo svakog pristojnog i normalnog čoveka, može biti veoma zahvalan televizijama koje mu omogućavaju da neometano uživa u perverznoj podvojenosti njegovog bića između anksioznosti i brige od osude i slobode da da oduška svojim tričavim i banalnim porivima. Nagrada koju će od televizije dobiti ide čak i dalje od toga i biće ostvarenje najskrivenijeg sna koje je u televiziji ceo život i tražio jer televizija bolje nego iko ume da pomazi želje prosečnog čoveka, naučila je kako da mu šapuće na uvo bestidne laži koje njenog gledaoca prividno ljute što dinamici njihovog odnosa daje ukus grešnosti i uzbuđenja. 

Fašizam i seksualnost

Od represije ka nasilju

Veza između fašizma i anomalija u seksualnom ponašanju i doživljaju seksualnosti uočena je još u vreme ekspanzije fašističke ideologije tridesetih godina XX veka. Prvu psihološku teoriju formulisao je psihoanalitičar Vilhelm Rajh u knjizi „Masovna psihologija fašizma“ 1933. Rajh redefiniše pojam porodice u patrijarhalnom društvu smatrajući je za nukleus autoritarnog društva.

Rajhovi zaključci su ukratko sledeći – potiskivanje seksualnosti i tabui u vezi sa njom su u patrijarhalnim porodicama, pogotovo u onima gde je uticaj crkve značajan, veoma snažni. Čovek se od prvih godina života uči da je seksualnost grešna, nečista, sramotna itd., i ona kod njega postaje izvor stida i anksioznosti. Udružena sa strahom od autoriteta i kazne koji su osnovni vaspitni model patrijarhalne porodice, ova anksioznost čini da osoba svoje nagone krije i potiskuje. Iz tog mazohističkog impulsa i iz kazne se rađaju bes, agresivnost i sadizam.