Sam bog zna

 Viktor Frankl, "Bog podsvesti", Izdavač: Kontrast 2019. 

„Postoji zaista samo jedna istina, ali niko ne može s izvesnošću znati poseduje li je on ili neko drugi.“

 

Sa kakvom „grešnom“ nasladom sam čitala Frankla jer se obrušio na Frojda i Junga, oca i sina rane psihologije čiji autoritet je nekad nepodnošljiv. Problem je što se o radi o intelektualnim gromadama koje su polemisale o sopstvenim i tuđim idejama celog svog života i toliko su mnogo zaključaka i opservacija izneli da je sada potreban život izučavanja kako bi se one sve kritičke preispitale. 

Maču Pikču i ruševine nesvesnog uma

"Celestinsko proročanstvo", Džejms Redfild; Izdavač: Vulkan 2013. 

Kako sam opet došla do ove knjige? Tako što sam se muvala po biblioteci, pogled mi je slučajno pao na nju, neki nesvesni impuls mi je poručio da je uzmem i pročitam. „Celestinsko proročanstvo“ je bio putokaz za nešto mnogo vrednije, o čemu ću u jednom od narednih objava i knjiga.

Zanimljivo je da „Vulkan“ nije obnovio izdanje knjige, o njoj se više od deset godina gotovo nije ni pričalo, a sada odjednom opet isplivava iz kolektivnog nesvesnog. Svi primerci su rasprodati i „Celestinsko proročanstvo“ je teško trenutno naći i među polovnim knjigama. 

`Sve je bilo divlje. I ljudi i prizori.`

 „Duž oštrog noža leti ptica“, Tanja Stupar Trifunović, Izdavač: Laguna 2024. 

Nikada više ljudskog užasa nije stalo u knjigu. Sve je strašno u njoj, kao prizor u kojem ti pred očima izdiše ono zbog čega bi imalo smisla boriti se da ne zgasneš kao ljudsko biće.

Tupa, večna patnja, njeni vrtlozi u koje propadaju generacije prenoseći s kolena na koleno porodične i ratne traume što onda kao ključala lava izbijaju kada nešto u okruženju namerno ili slučajno ozledi nezaceljenu ranu ili samo podseti na nju.

`Ko ima uši, neka čuje` (Ekart Tol - Moć sadašnjeg trenutka)

"Oko kojim gledam boga je isto ono kojim bog gleda mene.”

Majstor Ekart

 

Verovatno ne bi trebalo ništa više reći o knjizi “Moć sadašnjeg trenutka” od dva citata navedena gore. Sapienti sat.

Oni koji su u potrazi za suštinskim odgovorima, sigurno će čuti nešto u njoj. Oni koji ova pitanja ne postavljaju ili ih smatraju banalnima, ne treba da otvaraju knjigu Ekarta Tola.

Da, svet je oštro podeljen na one koji žele da saznaju nesaznatljivo i na one koji im se zbog toga smeju i drže ih za manje inteligentne. To je ujedno i najveća ironija ili tragedija sveta, u zavisnosti od smisla za humor posmatrača.

Den Braun za odrasle

Martina Baljak iz KC LJUB i ja razgovaramao o knjizi "Praško groblje" Umberta Eka. 

Vi ste tako buntovni

 

Zašto čitamo, kako čitamo? Volimo li da čitamo? Šta čitanje razlikuje od drugih intelektualnih aktivnosti? Postoji li kult čitanja? Šta želimo od knjige i čitalačke avanture?
Ni na jedno od tih pitanja nećete naći odgovor u knjizi Pjera Bajara koja se bavi čitanjem.
„Kako govoriti o knjigama koje nismo pročitali“  se obraća snobovima. U svojoj suštini, ona je intelektualna poza koja se prividno obraća svima i poziva sve na neposluh, na blasfemiju nečitanja, na pobunu, podsmeh u lice autoritetu Knjige za kojeg Bajar, kao i svaki snob, misli da je predmet fascinacije mnogih, blaženo nesvestan da je čitanje, da je vreme potrebno za čitanje, luksuz koji sigurno većina čovečanstva ne može sebi da priušti te logično ne oseća potrebu ni da se od njega oslobađa.

Bajar, koji je univerzitetski profesor književnosti i psihoanalitičar, je sudeći po uspehu knjige na zapadu izrekao nešto što je kontroverzno i veoma primamljivo zapadnom čoveku.

Kretanje religiozne ideje kod Tomasa S. Eliota

Zadatak pred kojim su se književnici na početku XX veka našli, bio je nešto što je zahtevalo korenske izmene u čitavom kulturnom nasleđu. Smrt Boga i Istine o svetu i u njemu, inicirala je talas nihilizma koji se iz Ničeove filozofije raširio kao dominatni uticaj na rane moderniste.

Mladi Tomas Eliot će u potpunosti pripadati ovom nihilističkom obliku ateizma, ali će njegov jezik, kao i jezik ostalih modernih pesnika ostati pod uticajem religiozne misli i teleologije. Modernisti će u svojoj dekonstrukciji realnosti i uspostavljanju aposlutnog ateizma morati sačekati Vitgenštajnove oglede o jeziku i njegovu misao o tome da su realnost i iskustvo upisani u jeziku, i da menjati svet i svest znači menjati i jezik. Ovo će poći za rukom veoma malom broju književnika i Virdžinija Vulf biće možda jedini književnik koji je u svojim delima izvela do kraja ovu ideju “apsolutnog nihilizma”, kako na nivou ideja, tako i na nivou jezika i kompozicije. 

Mogu biti sve. Ostavi me u tami.

Dok su mlaki pevušili, ja sam na zalascima zapalio svoj glas

Kao strašni sud, H. L. Borhes

Gde je i šta je izvor vatre, svetla i boja u kojima se prelivaju stihovi pesama Horhea Luisa Borhesa? Ko obasjava te predele duha? I kakva je to senka koja se natkriljuje nad njima?
Zašto su ti stihovi satkani od jutra, zore, sutona, mesečine, zvezda, sunca, sene, mraka, boja, preliva, senki? I kakvu slutnju nose?

Slutnju jer se motiv slepog čoveka i igra svetla, senke i tame javljaju mnogo pre nego je Borhes oslepeo (u zbirkama poezije iz 1923., 1925. i 1929. godine), u vreme kada nije bilo nikakvih nagoveštaja gubitka vida.
Do gubitka vida je došlo usled povrede glave zadobijene u nesreći 1938. godine, dakle, deceniju kasnije.

Milorad Pavić: SANU i izmišljanje tradicije

Osvrt na roman "Hazarski rečnik" i njegov uticaj na postmodernističku srpsku književnost. Kako je ideja nacionalnog bića zahvaljujući SANU postala književni projekat u kojem je Pavić odigrao značajnu ulogu. Šta je razlika između mitomanije i istorije. Kako konstrukcijom imaginarne istorijske pozornice i likova ideologija oblikuje stvarnost.

Dnevnik s Galije - Imre Kertes

 

Gályanapló by Imre Kertész
My rating: 2 of 5 stars

Usud srednjeevropskog pisca, nadničara u intelektualnoj koloniji Zapadne Evrope sa kojom polemiše dokazujući joj koliko je dostojan nje, oprašta joj njene grehe, nerazumevanje i potcenjivanje.
Čitanje Kertesovih dnevnika ("Dnevnik sa galije") je mučno iskustvo, korisno kao pogled u sudbinu i krah velikih ideja i opsesija intelektualnosti devetnaestovekovnog evropskog čoveka, kojima je on zatrovao čitavo naredno stoleće i zaglavio se kao kost u grlu čovečanstva obeleživši ga traumom Velikog rata i Holokausta, najboljih dokaza izopačenosti tih njegovih opsesija. U njihovom korenu je umišljena duhovnost, do krajnjih konsekvenci dovedena u nemačkoj idealističkoj filozofiji, u antagonizmima koje je ona porodila, u ratu materijalizma sa njom iz kojeg je objektivacija rata sasvim prirodna posledica, iz niza drugih dualističkih koncepata (dakle, religioznih po poreklu i suštini) potpuno neupotrebljivih u svetu koji je želeo i želi da progovori i glasom onih koji sa Evropom niti žele niti treba da imaju išta zajedničko - narodi i kulture Južna Amerike, Azije, Afrike, većina planete zapravo od koje se očekuje da bespogovorno prihvata kultove i ideale evro-američkog čoveka.