Book Challenge

Pokušala sam da izdvojim one knjige za koje sam sigurna da su na mene najviše uticale. Ali, i pored toga, među njima nisu one koje su me rasplakale, nasmejale, ohrabrile, zbunile, naljutile, inspirisale ili mi donele neki, u tom trenutku, bitan odgovor. Nisu među njima ni mnoge drage, a ni značajne, dobre i velike knjige...
Ali, evo:
1. Doživljaji Mačka Toše (Branko Ćopić) jer je prvi, najprisniji, dečiji i nevini susret sa čarobnim svetom knjige
2. Devinske elegije (Rajner M. Rilke) jer sam od Rilkea naučila šta je lepota i zašto boli
3. Bagavad Gita - jer su reč, stih i pesma oblik i telo boga
4. Medeja (Euripid) jer arhaični svet jeste surov, ali nikada licemeran
5. Ime ruže (Umberto Eko) zbog zanemelosti koju budi usled osećaja zadivljenosti pred Ekovim duhom i erudicijom
6. Faust (J. V. Gete) jer je rekao sve za šta sam ikada, od prvog čitanja do danas, pomislila da je o životu vredno reći
7. Čarobni breg (Tomas Man) jer je vrh koji u književnosti niko više neće pokušati da osvoji, ali je i teskoba svih nas koji ne možemo da se razbudimo iz sna čekanja...ko je pročitao knjigu, zna čega
8. Saturnovi prstenovi (Vinfrid Georg Zebald) zato što naša zahvalnost počiva i na činjenici da je sve prolazno, i zato što me podseća da se lepota često otkriva samo melanholičnom pogledu
9. Burleska gospodina Peruna (Rastko Petrović) jer je duhovita igra ničim zauzdane mašte, raskošnog i raspevanog jezika, i jer je umetnička osveta svemu što iz prošlosti upire svoj kažiprst na sve nas rođene ovde
10. Semper Idem (Đorđe Lebović) kao podsetnik da je mrak u čoveku večan, ali nikada opravdan.