Markes

Hose Palasios ga iznenadi pri pretposlednjoj.
- Umrećemo - reče mu.
General ga odmeri raspoloženo:
- Ionako smo već mrtvi.
(General u svom lavirintu)

Imao je nejasnu predstavu da se u svetu nešto dešava, ali je bio nedostojan trenutka.
(Dan posle subote)

U potrazi za isceljenjem, stigli su i najbeznadežniji bolesnici Kariba: neka jadna žena koja je od najranijeg detinjstva brojala otkucaje svog srca i sad su joj nedostajali brojevi, neki muškarac sa Jamajke koji nije mogao da spava jer mu je smetao šum zvezda, mesečar koji je ustajao noću da bi srušio sve ono što je preko dana napravio, i mnogi drugi, manje teški slučajevi.
(O veoma starom gospodinu ogromnih krila)

Pobegao bih iz ovoga sela kad bih mogao - jecao je u snu.
-Otišao bih u pizdu materinu, samo kad bih imao bar dvadeset pesosa.
(More izgubljenog vremena)

Nove Katarinove ploče postale su tako stare da više niko nije mogao da ih sluša bez suza.
(More izgubljenog vremena)

...jer ovo nije moranje nego savet, i na kraju krajeva, sreća nije ničija obaveza.
(Blakaman, dobri prodavac čuda)

- Najviše mi se kod tebe dopada - rekla je - ozbiljnost sa kojom izmišljaš gluposti.
(Neverovatna i tužna priča o finoj Erendiri i njenoj bezdušnoj babi)

On ga je oduvek smatrao svecem nesvesnim sopstvenog stanja svetlosti.
(Ljubav u doba kolere)