Ka novom manifestu?

 

Transkript dela razgovora između Teodora Adorna i Maksa Horkhajmera vođeni u proleće 1956. godine. Razgovori su, kako ih opisuje priređivač i prevodilac izdanja ovih razgovora na engleskom jeziku (Rodni Livingston), kao džem sesija dva velika filozofa, slobodno improvizovanje i preispitivanje teorija.

Poznavaocima Adornovog i Horkhajmerovog učenja ovi razgovori će, verovatno, biti uživanje, dok onima koji nisu upoznati sa idejama dvojice frankfurtovaca, pretpostavljam mogu zvučati zbunjujuće i kontradiktorno.

Rad, slobodno vreme i sloboda

12. mart, pre podne

HORKHAJMER: Tedi[1] želi da spase koncepte koji čine par – teoriju i praksu. Ovi koncepti su zastareli.

ADORNO: Diskrepancija između ubijanja Jevreja, sahranjivanja njih živih jer nisu vredni drugog metka i teorije od koje se očekuje da promeni svet.

HORKHAJMER: Dva suprotstavljenja verovanja: vera u progres, koju je pozdravljao i marksizam, i stanovišta prema kojem istorija ne može progres da dostigne.

ADORNO: Ali to nije suština neslaganja među nama.

HORKHAJMER: Tvoje viđenje je da mi treba da živimo naš život tako da stvari postanu bolje kroz sto godina. To je, manje-više, isto ono što kaže i pastor (sveštenik).

ADORNO: Naše neslaganje tiče se toga može li istorija uspeti ili ne. Kako da interpretiramo “može”? Sa jedne strane, svet poseduje dovoljno šansi za uspeh. Sa druge strane, sve je omađijano, kao da je pod kletvom. Ako bi bilo moguće prekinuti kletvu, uspeh bi bio moguć. Ako ljudi žele da nas ubede da uslovljenost ljudske prirode postavlja granice utopiji, to prosto nije tačno. Mogućnost potpuno nesputane realnosti ostaje validna. U svetu u kojem je besmislena patnja prestala da postoji, Šopenhauer nije u pravu.

HORKHAJMER: Na duže staze, stvari se ne mogu promeniti. Mogućnost regresije je uvek tu. To znači da moramo odbaciti i marksizam i ontologiju. Ne ostaju ni dobro ni zlo, ali je verovatnije da zlo preživi. Kritički um se mora osloboditi marksizma koji kaže da će sve biti dobro samo ako postaneš socijalista. Ne možemo očekivati ništa više od čovečanstva nego, u manjoj ili većoj meri, istrošenu verziju američkog sistema. Razlika između nas je ta što Tedi još uvek zadržava izvesnu sklonost ka teologiji. Moje misli idu u pravcu tvrdnje da dobri ljudi izumiru. U datim okolnostima, planiranje nudi najveću šansu za uspeh.

ADORNO: Ako bi rezultat planiranja bio takav da učini da prosjaci nestanu, onda bi planiranje samo zbacilo sa sebe rigidnost, i dogodila bi se presudna promena.

HORKHAJMER: Moguće, ali povratak u varvarstvo je ništa manje zamisliv.

ADORNO: Povratak u varvarstvo je uvek opcija. Da je svet osmišljen tako da sve što pojedinac čini služi celini društva na transparentan način, i da su besmislene aktivnosti napuštene, rado bih provodio dva sata dnevno radeći kao lift boj.

HORKHAJMER: Takva tvrdnja vodi nas pravo ka reformizmu.

ADORNO: Reforma administracije ne može se sprovesti mirnim putem.

HORKHAJMER: To nije toliko bitno. Nakon revolucije neće biti garancije da se neće vratiti. I marksizam i buržoazski svet dobro vode računa da se osiguraju od toga da se čovek ne vrati na predciviliacijske faze, faze u kojima je čovek utočište od rada tražio povratkom u detinjstvo.

ADORNO: Slobodne aktivnosti.

HORKHAJMER: Čovek vredi nešto samo dok radi. Ovde na scenu stupa koncept slobode.

ADORNO: Slobode od rada.

HORKHAJMER: Sloboda nije sloboda da se akumulira, već činjenica da nemam potrebu da akumuliramo.
ADORNO: To je nešto što ćeš naći kod Marksa. Sa jedne strane, Marks je zamišljao slobodu od rada. Sa druge, društveni rad se sagledava u vrlo pozitivnom svetlu. Ove dve ideje nisu pravilno artikulisane. Marks nije kritikovao ideologiju rada jer mu je bio potreban koncept rada kako bi mogao da izravna račune sa buržoazijom.

HORKHAJMER: Ovde nam je potrebna dijalektika. Ljudi potiskuju svoje haotične impulse koji bi ih mogli udaljiti od rada. Zbog toga osećaju rad kao svetost.

ADORNO: Ideja slobode od rada je zamenjena mogućnošću izbora sopstvenog posla. Samoodređenje znači da u već postojećim podelama rada ja mogu da izaberem sektor koji mi obećava najveće nagrade.
HORKHAJMER: Ideja da je sloboda sadržana u samoodređenju je prilično patetična ako ona znači da je posao koji mi je gazda prethodno odredio da radim identičan poslu koji težim da sprovedem svojom voljom; gospodar koji ne odlučuje o sopstvenim akcijama.

ADORNO: Koncept samoodređenja nema nikakve veze sa slobodom. Prema Kantu, autonomija znači pokoravanje samom sebi.
HORKHAJMER: Feudalističko nerazumevanje.

ADORNO: Nužna greška savesti, ideologija.

HORKHAJMER: Nemački idealizam, buržoaska ideologija: apsolut pozira kao sličnost sa samoodređenjem iz feudalizma sa stanovišta buržoazije.

ADORNO: Transcendentna apercepcija[2]: rad postaje apsolut. Rad koji je propisan odnos unutar društva reinterpretira se tako da označava slobodu.

HORKHAJMER: Varvarske kazne u sovjetskoj zoni za ljude koji ne uspevaju da ispune normu. Ovo je u direktnoj vezi sa ideologijom potrošnje na obe polovine sveta. Suprotnost radu se doživljava samo kao potrošnja.  

ADORNO: Karl Kraus je rekao da čovek nije stvoren kao potrošač ili proizvođač već kao ljudsko biće.

HORKHAJMER: Ljudi danas radije govore o socijalnim partnerima.

ADORNO: Sve antiteze su danas strpane u isti koš.

HORKHAJMER: Dajemo prednost haotičnom, onome što nije uključeno.
ADORNO: Ne možeš zagovarati haotično. Primer je Engelsova zagušljivost.

HORKHAJMER: Još uvek nismo otkrili zašto je oduvek bilo, navodno tako užasno u burožoaskom društvu, još od vremena Rima, čovekova vatrena želja da dodirne žensko telo. U vezi je sa najboljim i najgorim u njima. Odvratnost prema svetu razmene našla je utočište u tome. Neburžoasko navodno sebe treba da očuva u ljubavi.

ADORNO: Pretpostavljam da su buržoaski seksualni tabui u vezi sa jus primae noctis. Žena treba da stekne pravo da raspolaže sopstvenim telom. Ljudska bića postaju sopstveni vlasnici. To je ugroženo seksualnošću i tako se postavlja scena za večni rat polova.

HORKHAJMER: Kantova definicija braka[3]. Ljubav verovatno sadrži lažnu negaciju buržoaskog društva.

ADORNO: Negira ga na impotentan način, održavajući ga putem negacije.

HORKHAJMER: Svetom gospodari jedna duga himna radu, ali ni ovo nije samo negativno. Makijaveli.

ADORNO: Sreća je povezana sa radom.
HORKHAJMER: Najgora stvar je mešati rad i sreću.
ADORNO: Trud je integralni deo seksualne sreće. Prilično je tačno da je rad takođe sreća, ali se to ne sme reći. Ili nalazimo sreću samo u svom radu jer smo i sami buržoazija?
HORKHAJMER: Frojd. Nagon za smrti.

---

[1] Tedi je nadimak Teodora Adorna

[2] Kod Kanta, ovo je čisto formalna, originalna, konstantno identična samosvest koja izvorno postoji u svim idejama i konceptima, Kritika čistog razuma

[3] Prema Kantu, brak je “životna zajednica dvoje ljudi različitog pola u kojoj dolazi do posedovanja seksualnih atributa onog drugog“, Metafizika morala

Kompletan transkript razgovora u engleskom prevodu ovde