Tor, zakrvavljenih očiju, nemilosrdan i strašan. U mislima zamahuje svojim čekićem, besan jer su mu ga ukrali. Sanja o nekadašnjoj svojoj snazi, plaši se da ne padne u zaborav i strahuje da je izmislio samog sebe u božanskoj dokolici. Boji se da ne zaboravi šta je uzrok čemu, da li svet njemu ili on svetu. Zato grmi o osveti zbog poniženja i oduzetog dostojanstva. Ko ga je unizio, kada? On ne zna, ali sluti. Sumnja u sve, niko više neopaženo neće moći da mu se prikrade, nikom više neće pokloniti poverenje i dozvoliti mu da ga orobi, da mu oduzme i poslednje što mu je ostalo, njemu drevnom, ali večno mladom i snažnom bogu. Niko mu neće oduzeti sećanje na dane slave, na dane muškosti, snage i neustrašivosti.
Odjednom mu se čini da to tek treba da bude. Okreće se u prošlost ne bi li se uverio da ga je tamo bilo. Budućnost ne postoji, on je porekao jer je ona uvek pretila snažnijima. U sadašnjosti nema nikog, nema ko da ga posvedoči. Za trenutak ne može da razabere ima li ičega van njega. Ko je onda kriv?
Ne, ovaj svet ne može biti on sam. Ovo je lažni svet koji je izmislio neki lažni, podli bog koji mu je ukrao čekić.
On će mu se osvetiti.
Odjednom mu se čini da to tek treba da bude. Okreće se u prošlost ne bi li se uverio da ga je tamo bilo. Budućnost ne postoji, on je porekao jer je ona uvek pretila snažnijima. U sadašnjosti nema nikog, nema ko da ga posvedoči. Za trenutak ne može da razabere ima li ičega van njega. Ko je onda kriv?
Ne, ovaj svet ne može biti on sam. Ovo je lažni svet koji je izmislio neki lažni, podli bog koji mu je ukrao čekić.
On će mu se osvetiti.
Нема коментара:
Постави коментар