Шта је уопште доминантан језички идиом данас у српском?
Ко учествује у формирању језичке политике, да ли она заправо постоји, или се схвата као "природна" тенденција?
Домаћа социолингвистика поникла је у комунизму и као таква нема искуство које би могла да примени на садашње стање у друштву. Социјално и економско диференцирање у року од десет година у процесу транзиције одвело је Србију у фазу неразвијеног капитализма, у систем који карактерише дубока сталешка раслојеност. Она је увек маркирана и језиком, као нпр. у енглеском.
Социолингвисти, нарочито они који нису школовани на западу, могу осећати једино да им је методологија неефикасна.
Да ли српски језик сам по себи још увек одолева социјалној диференцијацији?
Или нам се дешава процес којег нисмо свесни, а који је искуство и реалност свих језика западног друштва - језик је обележје статуса. Језички идиом који особа користи аутоматски га одређује и статусно.
Хоће ли се у скоријој будућност издвојити језички идиом неписмених или ниско образованих људи...или се већ формира у ономе што чујемо као жаргон улице, кланова - српски облик кокнија.
То је неминовно. Не постоји ниједан пример језика у капиталистичким земљама где социјални положај и статус нису обележени и језиком. Књижевни стандард, правилан и чист говор је одувек и свуда био једна од норми друштвене прихваћености и признатости.
Они који обраћају пажњу на језик политичара могли су да примете да политичке струје које су у свести масе препознате као напредне користе интелектуалнији језик, умногоме чистији и сложенији од језика оних који припадају конзервативним струјама због чега се, између осталог, ове друге квалификују као примитивне, необразоване и сл. при чему у засенак нпр. пада примарни мотив датог политичара...
У сваком случају, људи морају почети да увиђају шта се крије иза немара школства и просвете. Државне школе више неће улагати труд у образовање преко образовног минимума (министар просвете нас је и јавно уверио да ће дати све од себе да игнорише принципе развоја у просвети...тако да смо упозорени).
Онај ко жели да обезбеди сигурно место свом детету у систему мораће уложити велики лични ангажман јер смо још увек далеко од квалитетних приватних школа.
Ево не знам зашто :) али видим у глави слику српске престонице кроз пет година која се одушевљава неким ко просто говори правилно. Осећај ми такође говори да ће часови дикције постати тренд и аппсолутни must за децу из високог сталежа...И то ће се поклопити са могућим новим почетком српске културе и пратиће једну од последњих фаза реформулисања вредности модерног српског грађанског друштва.
Оно што се не сме дозволити, или што би бар требало смањити, јесте тенденција да образовање и култура постану привилегија искључиво богатих.
И да, још увек сматрам да б92 треба затворити.
