28. 6. 2015.

Demokratizacija kulture

Sintagma o kojoj ne mislim ništa dobro. Idealna manifestacija ovog koncepta demokratizacije kulture jesu socijalne mreže. 

Odnos pojmova je ovde poremećen. Kultura je nadređen pojam i kao takav ne može on biti taj koji će se prilagođavati društvenim procesima. Društveni procesi proishode iz pojma kulture i njemu su podređeni. Kultura je tu da da svrhu i smisao društvenim procesima, a ne da se svodi na meru društva u nekom, svakako apsurdno zamišljenom, svima dostupnom obliku.
Društvo u kom je kultura elitni pojam je primitivno društvo.


Da bi se izbegla elitizacija, pribeglo se demokratizaciji kuture, umesto edukaciji i implementaciji u novonastale društvene okolnosti i procese. I u ovome se ogleda podilaženje konformizmu i inertnosti većine, one većine sa kojom se računa na izborima. 

Na najpraktičnijem nivou, u fenomenu interneta i socijalnih mreža koji u okviru njega postoje, dobijamo situaciju u kojoj često ne mogu a da ne pomislim sledeće: "Tako razgovaraj sa onim ko mora da te sluša. Ja ne moram. A tvoj prostor za slobodu mišljenja/govorenja mene ne mora da se tiče, odnosno neću da zalazi u moj jer si nekulturan, a društveni model, kreiran upravo prema modelu mediokriteta kakav jesi, ti dozvoljava da umišljaš da poseduješ adekvatan kulturni nivo da na ravnoj nozi razgovaraš sa svima." 

Нема коментара:

Постави коментар

Den Braun za odrasle

Martina Baljak iz  KC LJUB i ja razgovaramao o knjizi "Praško groblje" Umberta Eka.